Rupe na zlatnom padobranu

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 28.januara – Džon Tejn (53) je bio pozvan da se danas nađe među elitom okupljenom na Svetskom ekonomskom forumu kao što je prethodno bio među favoritima za američkog ministra finansija, ali– nije mu se dalo. Njegovog favorita Džona Mekejna je na predsedničkim izborima porazio Barak Obama (koji je pomenuti resor poverio svom izabraniku Timotiju Gajtneru), a sada mu je izmakao i odlazak na skup u švajcarskom Davosu, jer mu je karijera krenula drugim putem i dogurala do– poziva na saslušanje, pod pretnjom kazne ako se ne odazove toj poruci njujorškog javnog tužioca.

Preokret u sudbini nije mu okrnjio status simbola ovdašnjih zbivanja. Ostao je primer drugima: donedavno– kako se uzleće ka vrhu biznisa, a sada– kako se s tog vrha stropoštava.

Plaća ceh– nerazumevanju za izmenjenu stvarnost. Naročito zbog lične pohlepe usred nacionalne patnje.

Ukratko: stavljen je na stub srama zbog toga što je prikrivao gubitke kompanije „Meril Linč”, na čijem je čelu bio, tako da je ona dospela, uz državno finansiranje, pod „starateljstvo” Benk ov Amerika, da bi u međuvremenu izdejstvovao 10 miliona dolara „bonusa” za sebe, odredivši da se i članovi njegovog rukovodstva „obeštete” sa ukupno više od tri milijarde dolara. A sve to iz svote od 15 milijardi dolara koje su dve pomenute firme dobile iz budžeta SAD, u okviru interventnog paketa vrednog oko 700 milijardi, za stabilizaciju Volstrita i otvaranje drugih finansijskih kanala, začepljenih olakim kreditnim transakcijama, naročito na tržištu nekretnina na kome su milioni Amerikanaca zapali u neotplative dugove pa i ostali bez krova nad glavom.

Lideri kapitalizma doveli su do zavođenja socijalističkih mera, ukazuju ovdašnji analitičari, koji pod socijalizmom podrazumevaju, pre svega, odlučujuće uplitanje vlasti u dejstva zakona tržišta. I redistribuciju sredstava sakupljenog kapitalističkim metodima.

U vidu imaju, pritome, i niz tumbanja sličnih Tejnovom slučaju, a koje objedinjava naziv– „zlatni padobran”. Po toj formuli šefovima preduzeća je garantovano, po pravilu astronomsko, obeštećenje ako im poslovni aranžman prestaje pre ugovorenog roka ili po njegovom isticanju. Dosad je to funkcionisalo kao vrsta nagrade za šefovski učinak, ali sada se ispostavio apsurd– da direktori dobijaju basnoslovne bonuse i otpremnine iako su pod njihovim rukovodstvom firme krahirale.

Reč je o psihopatskom fenomenu, sugeriše komentatorka „Njujork tajmsa” Morin Daud, zgražajući se i nad činjenicom da je Tejn istovremeno radio dve stvari: otpuštao zaposlene dok je za renoviranje svog kabineta utrošio milion dolara. U tom renoviranju, navodi se, samo za zavese je plaćeno 28.000 dolara, za nekoliko stolica 87.000… Dok u „urbanu legendu” ulazi podatak da je njegova nova korpa za otpatke koštala 1.400 dolara.

Prozvani se javno pokajao zbog neusklađenosti s novom realnošću. Pokušao je, istovremeno, da se brani običajima doskorašnje realnosti, tvrdeći, uz ostalo, da su visoke prinadležnosti (plata plus razne privilegije) donedavno bile neophodne da bi kompanije privukle najsposobnije kadrove.

O kakvoj je sposobnosti reč kad dođe do bankrotstva ili ispomoći države da kompanija izađe iz ćorsokaka u koje je zapala? S kojim pravom se direktori pozivaju na ugovore s garancijama svojih prihoda kad su firme doveli do „prosjačkog štapa”, pita se ne samo najšira nego i stručna javnost.

Aranžmane te vrste je nobelovac Džozef Stiglic osudio kao jednu vrstu kockanja– tuđim novcem. Kao igru u kojoj se igrač smatra ovlašćenim da ulazi u povećane rizike da bi opravdao svoja ogromna primanja, s tim da će njegov neuspeh platiti drugi, pa i celo društvo, dok njemu ostaje netaknuta nagrada za „odvažnost”…

Kriza je izazvala preispitivanja. Obama i njegov tim zatražili su da se izbuše „zlatni padobrani”, tojest ukidanje privilegija za šefove sunovraćenih firmi.

U mnogim zemljama se, u međuvremenu, naglo uspostavio sistem „zlatnih padobrana”, često po ugledu na Ameriku. Ostaje da se vidi: da li će Amerika– gde jačaju protesti protiv gramzivosti menadžera– u tome istrajati i da li bi je drugi sledili u rashodovanju sredstava za meko spuštanje pojedinaca čiji potčinjeni padaju bez ikakvog, a kamoli zlatnog, padobrana…