Рупе на златном падобрану

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 28.јануара – Џон Тејн (53) је био позван да се данас нађе међу елитом окупљеном на Светском економском форуму као што је претходно био међу фаворитима за америчког министра финансија, али– није му се дало. Његовог фаворита Џона Мекејна је на председничким изборима поразио Барак Обама (који је поменути ресор поверио свом изабранику Тимотију Гајтнеру), а сада му је измакао и одлазак на скуп у швајцарском Давосу, јер му је каријера кренула другим путем и догурала до– позива на саслушање, под претњом казне ако се не одазове тој поруци њујоршког јавног тужиоца.

Преокрет у судбини није му окрњио статус симбола овдашњих збивања. Остао је пример другима: донедавно– како се узлеће ка врху бизниса, а сада– како се с тог врха стропоштава.

Плаћа цех– неразумевању за измењену стварност. Нарочито због личне похлепе усред националне патње.

Укратко: стављен је на стуб срама због тога што је прикривао губитке компаније „Мерил Линч”, на чијем је челу био, тако да је она доспела, уз државно финансирање, под „старатељство” Бенк ов Америка, да би у међувремену издејствовао 10 милиона долара „бонуса” за себе, одредивши да се и чланови његовог руководства „обештете” са укупно више од три милијарде долара. А све то из своте од 15 милијарди долара које су две поменуте фирме добиле из буџета САД, у оквиру интервентног пакета вредног око 700 милијарди, за стабилизацију Волстрита и отварање других финансијских канала, зачепљених олаким кредитним трансакцијама, нарочито на тржишту некретнина на коме су милиони Американаца запали у неотплативе дугове па и остали без крова над главом.

Лидери капитализма довели су до завођења социјалистичких мера, указују овдашњи аналитичари, који под социјализмом подразумевају, пре свега, одлучујуће уплитање власти у дејства закона тржишта. И редистрибуцију средстава сакупљеног капиталистичким методима.

У виду имају, притоме, и низ тумбања сличних Тејновом случају, а које обједињава назив– „златни падобран”. По тој формули шефовима предузећа је гарантовано, по правилу астрономско, обештећење ако им пословни аранжман престаје пре уговореног рока или по његовом истицању. Досад је то функционисало као врста награде за шефовски учинак, али сада се испоставио апсурд– да директори добијају баснословне бонусе и отпремнине иако су под њиховим руководством фирме крахирале.

Реч је о психопатском феномену, сугерише коментаторка „Њујорк тајмса” Морин Дауд, згражајући се и над чињеницом да је Тејн истовремено радио две ствари: отпуштао запослене док је за реновирање свог кабинета утрошио милион долара. У том реновирању, наводи се, само за завесе је плаћено 28.000 долара, за неколико столица 87.000… Док у „урбану легенду” улази податак да је његова нова корпа за отпатке коштала 1.400 долара.

Прозвани се јавно покајао због неусклађености с новом реалношћу. Покушао је, истовремено, да се брани обичајима доскорашње реалности, тврдећи, уз остало, да су високе принадлежности (плата плус разне привилегије) донедавно биле неопходне да би компаније привукле најспособније кадрове.

О каквој је способности реч кад дође до банкротства или испомоћи државе да компанија изађе из ћорсокака у које је запала? С којим правом се директори позивају на уговоре с гаранцијама својих прихода кад су фирме довели до „просјачког штапа”, пита се не само најшира него и стручна јавност.

Аранжмане те врсте је нобеловац Џозеф Стиглиц осудио као једну врсту коцкања– туђим новцем. Као игру у којој се играч сматра овлашћеним да улази у повећане ризике да би оправдао своја огромна примања, с тим да ће његов неуспех платити други, па и цело друштво, док њему остаје нетакнута награда за „одважност”…

Криза је изазвала преиспитивања. Обама и његов тим затражили су да се избуше „златни падобрани”, тојест укидање привилегија за шефове суновраћених фирми.

У многим земљама се, у међувремену, нагло успоставио систем „златних падобрана”, често по угледу на Америку. Остаје да се види: да ли ће Америка– где јачају протести против грамзивости менаџера– у томе истрајати и да ли би је други следили у расходовању средстава за меко спуштање појединаца чији потчињени падају без икаквог, а камоли златног, падобрана…