Štednja ukida vozove

Zbog svetske finansijske krize i smanjenog transporta robe Železnice Srbije su u januaru zabeležile pad od 50 odsto tranzitnog saobraćaja u odnosu na isti period prošle godine. Situacija nije bolja ni na domaćem terenu jer je, na primer, „Ju-Es stil” kao najveći korisnik robnog prevoza (Železnici donosio između 15 i 18 odsto ukupnih transportnih prihoda) prigušio dve visoke peći.

– Ako kriza potraje, ove godine ćemo ostvariti 30 odsto manje transportnog prihoda nego prošle godine. Železnica se, uz smanjenje prihoda, suočava i sa smanjenjem subvencija, zbog čega smo već sada u delikatnoj situaciji – kaže Milovan Marković, generalni direktor Železnica Srbije.

Naš sagovornik je na nedavnom susretu sa inostranim kolegama razmenio mišljenje o uticaju globalne krize na železnicu i tada je čuo podatak da je u Austriji u januaru tranzitni saobraćaj opao 15 odsto. Očekuje se dalji pad transporta, ne dramatičan, uz predviđanje da će kriza potrajati do druge polovine 2010. godine.

Za osnovno poslovanje u ovoj godini, Železnici nedostaje 5,3 milijarde dinara, međutim u tu sumu nije uračunato izmirenje finansijskih obaveza. Zbog toga su svi troškovi redukovani, a gde je bilo moguće i potpuno obustavljeni. Tako su smanjena izdvajanja za službena putovanja, edukaciju i usavršavanje zaposlenih, a predviđeni nastupi na sajmovima su otkazani.

– Železničari kažu da ne sme da se štedi samo na šini i točku. Zakidanje na ispravnosti kompozicija i pruga ugrozilo bi bezbednost, ali gde ne bude putnika i ekonomskog interesa, ukidaćemo vozove. To je neminovnost koja može imati i pozitivne efekte jer ćemo na taj način imati više vagona na prugama koje su važnije i isplativije. Inače, nedostatak putničkih vagona je hronična boljka, pa tako od 180 potrebnih, dnevno u saobraćaju imamo tek oko 80 vagona – objašnjava Marković.

Zbog dotrajale infrastrukture, Železnici su potrebna velika ulaganja samo za sanaciju propalih pruga. Na 55 odsto pružne mreže u Srbiji vozovi se kreću brzinom ispod 60 kilometara na sat, pri čemu su na svega dva odsto pruga (ukupne dužine 95 kilometara) dozvoljene brzine iznad sto kilometara na čas. Zbog toga će buduća ulaganja biti usmerena isključivo za popravku pruga, dok će prateća infrastruktura (stanične zgrade i sve ono od čega direktno ne zavisi saobraćaj) morati da sačeka.

– Vlada je najavila da će iz budžeta i međunarodnih kredita u naredne četiri godine za modernizaciju pruge na Koridoru 10 obezbediti 1,7 milijardi evra. U železnicu će ukupno biti uloženo oko četiri milijarde evra i očekujem da će kroz taj program biti nabavljena i nova vozna sredstva – kaže generalni direktor Železnica Srbije.

Železnica na raspolaganju već sada ima 38 miliona evra iz kredita Španije koji su namenjeni kupovini 20 novih dizel-motornih putničkih garnitura i modernizaciju 20 putničkih vagona. Tu je i kredit međunarodne železničke banke Eurofime od 60 miliona švajcarskih franaka.