„Obogaćivanje” Vukovog jezika

Tokom proteklih nekoliko godina prisustvujemo ne baš glatkom procesu uvođenja novih reči u srpski jezik radi uspostavljanja takozvane jezičke rodne ravnopravnosti. I uprkos otporu akademske zajednice, lingvista, crkve i običnog sveta, uvedene su neke reči koje su konačno postale deo našeg rečnika. Tako smo na kraju ipak prihvatili sociološkinje, patološkinje, stomatološkinje, borkinje, sutkinje i mnoge druge. Mada još ima podosta posla za kreatore srpskog novojezika.

Nekako u istom periodu „naša deca” nam su unela u jezik more posrbljenih engleskih reči kao što su jutjuberi, tiktokeri, influenseri, lajkovanje, šerovanje, hejtovanje… Čak smo i mi stariji naučili šta znače. Ili bar mislimo da smo to naučili.

Pored ovih novih reči, primećujem i malo neobičnu upotrebu postojećih, svima nama dobro poznatih reči. Malo-malo pa pročitamo da je „policija primenila prekomernu silu prema protestantima”. I uvek se pitam kako su uspeli da razlikuju u tom metežu protestante od pripadnika drugih konfesija i ateista.

Na stranicama naših novina sve češće srećem u tekstovima člankopisaca (koji se sad zovu kolumnisti) konstrukciju „kako god”, mada sam davnih dana, pre šezdesetak godina, naučio da je pravilno reći i napisati „kako god bilo”.

Ovoj dugoj listi autora novih reči, novih tumačenja izraza i konstrukcija pridružila se i ministarka za energetiku, koja je u petak, 30. januara, nakon posete novootvorenim rezervoarima goriva u Smederevu rekla između ostalog da je „otpočelo zapunjavanje rezervoara evro-dizelom”. Autor teksta koji je pratio ovu reportažu na dnevniku RTS-a u 19.30 zadržao je izraz „zapunjavanje”. Tu reč je iskusna spikerka RTS-a izgovorila ne trepnuvši, mada je pre toga sigurno nije upotrebila niti ikad čula. Interesantno je kako je vest prenesena sledećeg dana u pisanim medijima. Bilo je otprilike pola-pola. „Politika” i „Danas” su u naslovima upotrebili poznatu i svima nama dragu reč „punjenje”, dok su NIN i „Blic” upotrebili reč „zapunjavanje”.

I tako nama, seniorima, koji smo mislili da smo ovladali svim tajnama lepog Vukovog jezika pre mnogo decenija u osnovnoj školi i gimnaziji ne preostaje ništa drugo nego da ga „obogaćujemo” rečima i konstrukcijama novojezika, koje skoro na dnevnoj bazi unose svi oni koji se pojavljuju u sferi javne komunikacije. Dakle, da gledamo sve programe, čitamo sve novine i, naravno, da „zapratimo” relevantne jutjub kanale.

Ljubiša Borota,

penzionisani docent Medicinskog fakulteta u Upsali, Švedska