„Обогаћивање” Вуковог језика

Током протеклих неколико година присуствујемо не баш глатком процесу увођења нових речи у српски језик ради успостављања такозване језичке родне равноправности. И упркос отпору академске заједнице, лингвиста, цркве и обичног света, уведене су неке речи које су коначно постале део нашег речника. Тако смо на крају ипак прихватили социолошкиње, патолошкиње, стоматолошкиње, боркиње, суткиње и многе друге. Мада још има подоста посла за креаторе српског новојезика.

Некако у истом периоду „наша деца” нам су унела у језик море посрбљених енглеских речи као што су јутјубери, тиктокери, инфлуенсери, лајковање, шеровање, хејтовање… Чак смо и ми старији научили шта значе. Или бар мислимо да смо то научили.

Поред ових нових речи, примећујем и мало необичну употребу постојећих, свима нама добро познатих речи. Мало-мало па прочитамо да је „полиција применила прекомерну силу према протестантима”. И увек се питам како су успели да разликују у том метежу протестанте од припадника других конфесија и атеиста.

На страницама наших новина све чешће срећем у текстовима чланкописаца (који се сад зову колумнисти) конструкцију „како год”, мада сам давних дана, пре шездесетак година, научио да је правилно рећи и написати „како год било”.

Овој дугој листи аутора нових речи, нових тумачења израза и конструкција придружила се и министарка за енергетику, која је у петак, 30. јануара, након посете новоотвореним резервоарима горива у Смедереву рекла између осталог да је „отпочело запуњавање резервоара евро-дизелом”. Аутор текста који је пратио ову репортажу на дневнику РТС-а у 19.30 задржао је израз „запуњавање”. Ту реч је искусна спикерка РТС-а изговорила не трепнувши, мада је пре тога сигурно није употребила нити икад чула. Интересантно је како је вест пренесена следећег дана у писаним медијима. Било је отприлике пола-пола. „Политика” и „Данас” су у насловима употребили познату и свима нама драгу реч „пуњење”, док су НИН и „Блиц” употребили реч „запуњавање”.

И тако нама, сениорима, који смо мислили да смо овладали свим тајнама лепог Вуковог језика пре много деценија у основној школи и гимназији не преостаје ништа друго него да га „обогаћујемо” речима и конструкцијама новојезика, које скоро на дневној бази уносе сви они који се појављују у сфери јавне комуникације. Дакле, да гледамо све програме, читамо све новине и, наравно, да „запратимо” релевантне јутјуб канале.

Љубиша Борота,

пензионисани доцент Медицинског факултета у Упсали, Шведска