Slama zamenjuje mazut i gas

Vršac – Pre tri decenije, u poljoprivrednom preduzeću „Agrovršac“ instalisana je tehnička inovacija, kako bi se zamenili skupi klasični energenti. Od tri parna kotla, koja se lože pšeničnom i sojinom slamom, dva su i ove zime u pogonu, i toplotom „pokrivaju“ oko 600 kvadratnih metara radnog prostora.

– Tokom aktuelne sezone grejanja ovde se potroši 100 tona balirane slame, a to znači uštedu od 150 tona nafte – kaže za naš list Radomir Popović, doktor agronomije i magistar ekologije, koga sve češće evropske institucije angažuju u energetsko-ekološkim projektima.

Ovaj stručnjak je zaslužan i što je „Agrovršac“ svojevremeno investirao u uštedu energije. Ulaganje u toplotna postrojenja bilo je u to vreme znatna investicija, ali se brzo isplatila. Od sličnih sistema ovaj se razlikuje po ložištu i transportnoj traci, kojom se dopremaju bale slame, koja bi, kada se ne bi koristila za zagrevanje, bila spaljivana na poljima.

– Nažalost, žetveni ostaci, i pored sve žešće energetske krize, kod nas se i dalje smatraju otpadom, a ne delom prinosa, da ne pominjemo činjenicu da se njihovim spaljivanjem na poljima pravi i ekološka šteta – kaže Popović i naglašava da su troškovi za pripremu i skladištenje celuloznih proizvoda sa njiva simbolični u poređenju sa dobitkom.

Prema njegovoj proceni, svake godine se u Srbiji, uglavnom u Vojvodini, uništavaju žetveni ostaci sa oko pola miliona hektara, bilo da je reč o raznovrsnoj slami, kukuruzovini, vinovoj lozi nakon rezidbe, a čak i boljestojeći ratari za zagrevanje kuća koriste gas, umesto jevtinu energiju sa svojih njiva.

– Zahvaljujući svojevremenim ulaganjima u sisteme za grejanje, koji koriste celulozne žetvene ostatke, u plandištanskoj opštini, uprkos postojanju gasovoda, pedesetak domaćinstava loži pšeničnu i sojinu slamu. Ovaj racionalni vid štednje energenata trebalo bi i država da podrži, pre svega, dugoročnim kreditima – napominje Radomir Popović, koga javnost zna i kao zagovornika proizvodnje biodizela iz uljane repice.