Слама замењује мазут и гас

Вршац – Пре три деценије, у пољопривредном предузећу „Агровршац“ инсталисана је техничка иновација, како би се заменили скупи класични енергенти. Од три парна котла, која се ложе пшеничном и сојином сламом, два су и ове зиме у погону, и топлотом „покривају“ око 600 квадратних метара радног простора.

– Током актуелне сезоне грејања овде се потроши 100 тона балиране сламе, а то значи уштеду од 150 тона нафте – каже за наш лист Радомир Поповић, доктор агрономије и магистар екологије, кога све чешће европске институције ангажују у енергетско-еколошким пројектима.

Овај стручњак је заслужан и што је „Агровршац“ својевремено инвестирао у уштеду енергије. Улагање у топлотна постројења било је у то време знатна инвестиција, али се брзо исплатила. Од сличних система овај се разликује по ложишту и транспортној траци, којом се допремају бале сламе, која би, када се не би користила за загревање, била спаљивана на пољима.

– Нажалост, жетвени остаци, и поред све жешће енергетске кризе, код нас се и даље сматрају отпадом, а не делом приноса, да не помињемо чињеницу да се њиховим спаљивањем на пољима прави и еколошка штета – каже Поповић и наглашава да су трошкови за припрему и складиштење целулозних производа са њива симболични у поређењу са добитком.

Према његовој процени, сваке године се у Србији, углавном у Војводини, уништавају жетвени остаци са око пола милиона хектара, било да је реч о разноврсној слами, кукурузовини, виновој лози након резидбе, а чак и бољестојећи ратари за загревање кућа користе гас, уместо јевтину енергију са својих њива.

– Захваљујући својевременим улагањима у системе за грејање, који користе целулозне жетвене остатке, у пландиштанској општини, упркос постојању гасовода, педесетак домаћинстава ложи пшеничну и сојину сламу. Овај рационални вид штедње енергената требало би и држава да подржи, пре свега, дугорочним кредитима – напомиње Радомир Поповић, кога јавност зна и као заговорника производње биодизела из уљане репице.