Pri­vu­ći ulaganja u op­šti­ne

–Nema vam spasa bez većeg izvoza. Srpski izvozni rezultati su katastrofalni. Šta ćete tek sada kad su i najveći izvoznici obustavili proizvodnju?

– Kad „uvezemo” vaše investicije biće i veći izvoz.

– Ma bolje vi „uvezite” lokalne političare.

Ovako su se pre nekoliko dana u prolazu,blic komentarima,pozdravili ekonomski novinar „Politike” i predstavnik jedne strane kompanije u Srbiji. Jetkost u komentarima,inače poslovično uzdržanog stranca, kako saznajemo,ide na dušu jedne opštinske administracije o čije barijere se već mesecima sapliće ne bi li udomio kapital i otvorio fabriku.

Možda ideja o „uvozu” nekoliko stranaca za gradonačelnike sa zapadnjačkim pravilima i navikama i nije tako loša. Kad su Rumuni na mesto prvog čoveka jedne tamošnje opštine doveli Nemca, nemački investitori su pohrlili da mu pruže podršku svojim kapitalom.

Srbija se, ma koliko su sve oči iz unutrašnjosti uprte u republičku vladu, ne može razvijati samo iz Beograda. Više je nego jasno da će nivo investicija i razvoj preduzetništva direktno zavisiti i od lokalne ekonomske politike i ponašanja lokalne administracije. Onoliko koliko i od pomoći države i uspostavljanja novog zdravijeg i izvesnijeg sistema finansiranja lokalne samouprave i vraćanja imovine u opštinsko vlasništvo. Jer preduzetnički kapital će se seliti u one opštine koje budu obezbedile povoljnije uslove poslovanja, kroz recimo bržu registraciju, niže takse i druge opštinske dažbine, boljukomunikaciju. Uz zahteve za prenošenje i finansija,imovine i nadležnosti s centralnog na lokalni nivo, opštine bi morale da se pozabave i same sobom, svojim kadrovima i ne zaborave sopstvenu odgovornost za lokalni razvoj.

Mada niko u Srbiji ne vodi statistiku investicija po opštinama i gradovima, sasvim je izvesno da su najrazvijeniji gradovii opštine iz njihovog okruženja najčešća meta investitora.Priliv stranih direktnih investicija koncentrisan je u skladu sa stopomrasta društvenog proizvoda – u tri najveća grada i u okolinu Novog Sada i Beograda. Tako su, potvrđuju ekonomskianalitičari u svojim studijama, najveći relativni tranzicioni dobitnici bile opštine sa snažnim prilivom stranih direktnih investicija.

Naravno, ma koliko bilo tačno da oni koji se stalno oslanjaju na državu nikad neće prohodati, osiromašene opštine i čitavi regioni, infrastrukturno zapušteni, koji uz to oskudevaju i u kadrovima i svemu drugom što može privući privatni kapital, ne mogu se prepustiti samo sami sebi i tržištu. Teren na kom se država sme umešati i nadomestiti nesavršenost tržištajeste upravoregionalni razvoj: da siromašnima pomogne da stanu na noge i krenu u samostalan razvoj, ne zaustavljajući one koji su već, uz njenu pomoć ili sticajem okolnosti, naučili da rastu, slažu se i oni liberalniji ekonomisti.

Država je, istina, proteklih godina počela da koristi jednupo jednu meru za smanjivanje regionalnih raskola. Jedan od takvih projekata jesu industrijske zone, međutim i one su pozicionirane uglavnom u razvijenim krajevima u blizini ključnih saobraćajnica (Inđija , Šimanovci, Pećinci), ali su prepoznatljive ipo menadžerskom pristupu lokalne administracije. Kao primer dobre prakse korišćenja industrijskih zona kaoinstrumenta za podsticaj razvoju opština i regiona u poslednje vreme navode se i Svilajnac, Loznica iKragujevac.

Vesna Jeličić