Nepoznat uzrok izlivanja kiseline u BIP-u

Dva dana posle curenja hlorovodonične kiseline iz cisterne u pogonu Beogradske industrije piva i njenog oticanja u kanalizaciju, još nema zvaničnih informacija o uzroku ovog akcidenta i količini koja se izlila. Premda su te noći u BIP-u tvrdili da je iscurelo samo dve tone ove hemikalije, spekulisalo se da je daleko više opasne materije dospelo u otpadne vode. Da su takva nagađanja ipak bila tačna, za „Politiku” je to juče potvrdio Dragan Jovanović, direktor proizvodnje BIP-a.

– Neposredno pre pucanja cevi betonskog postolja, u cisternu je nasuta nepoznata količina hlorovodonične kiseline, pa nisam siguran koliko je tačno iscurelo. Kontrola cisterne je naša obaveza i to smo redovno činili. Republički inspektori za zaštitu životne sredine utvrdiće da li je ovo bila naša ili omaška proizvođača – rekao je Jovanović i dodao da je fabrika juče normalno radila.

Inspektori Odeljenja za postupanje u udesima Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja i juče su, kažu, detaljno pregledali kako se postupa sa opasnim materijama u BIP-u.

– Ne želim da spekulišem ali očekujem da će protiv odgovornih u Beogradskoj industriji piva biti podnete prijave za privredni prestup jer eventualne nepravilnosti moraju da budu sankcionisane – ističe Dragana Bosiljčić, načelnica ovog odeljenja.

Sa njom je saglasan i Goran Trivan, gradski sekretar za zaštitu životne sredine, koji smatra da je posle akcidenta u BIP-u na potezu inspekcija Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja.

– Očekujem izveštaj o tome šta se zaista dogodilo i insistiram na utvrđivanju odgovornosti onih koji su morali da kontrolišu velike količine hlorovodonične kiseline koje su se nalazile u centru grada. Kako se ovako nešto ne bi ponovilo, krivci ne smeju da prođu nekažnjeno – kategoričan je Trivan.

Četvrtina od stotinu preduzeća u Srbiji koja rukuju sa opasnim materijama nalazi se u centru i na periferiji Beograda. Rukovodstvo tih firmi dužno je da proceni opasnosti od hemijskog udesa, kao i sve mere prevencije. Izveštaje o tome dostavljaju Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja.

– Ukoliko je sve u redu, mi dajemo saglasnost na čuvanje opasnih materija. Inspektori ministarstva jednom godišnje obilaze takva postrojenja i kada uoče nepravilnosti, nalažu da se one uklone – objašnjava Bosiljčićeva.

Do akcidenta pre dva dana navodno je došlo zbog pucanja cevi u betonskom postolju iznad koje je bila cisterna kapaciteta 20 tona. Niko od radnika BIP-a nije povređen jer su vatrogasci i ekipe MUP-a za zaštitu i spasavanje na vreme vodom razblažili sonu kiselinu, a nije bilo opasnosti ni za zdravlje građana. Laboratorijski rezultati ispitivanja tečnosti iz kanalizacije biće poznati prekosutra, najavili su iz eko-toksikološke jedinice Gradskog zavoda za javno zdravlje.

Iako svi tvrde da je hlorovodonična kiselina opasna samo u direktnom kontaktu, a da njena isparenja nisu smrtonosna, postavlja se pitanje kako je moguće da se to desilo u centru grada i da niko još ne zna preciznu količinu hemikalije koja je iscurila.

S. Despotović
D. Mučibabić

-----------------------------------------------------------

Kiselina navodno bezopasna

Osim u industriji, hlorovodonična kiselina je nezaobilazna i u kućnoj upotrebi za pranje odvoda, cevi i skidanje kamenca sa ve-ce šolja. Opasna je jedino u dodiru sa kožom, očima ili ako se popije, tvrdi Ivan Gržetić, profesor hemije životne sredine na Hemijskom fakultetu.

– Isparenja sone kiseline su agresivna i mogu da izazovu gušenje. U industriji piva ne upotrebljava se direktno već kao pomoćno sredstvo u proizvodnji. Kiselina regeneriše jonoizmenjivačke kolone i tako srednje tvrdu beogradsku vodu omekšava da bi se dobila meka voda za proizvodnju pitkog piva. Ova kiselina čisti talog sa cevi i to je standardna procedura. U kontaktu sa vodom neutrališe se i gradi svoje soli koje su potpuno bezopasne – ističe Gržetić.

D. M.