Непознат узрок изливања киселине у БИП-у

Два дана после цурења хлороводоничне киселине из цистерне у погону Београдске индустрије пива и њеног отицања у канализацију, још нема званичних информација о узроку овог акцидента и количини која се излила. Премда су те ноћи у БИП-у тврдили да је исцурело само две тоне ове хемикалије, спекулисало се да је далеко више опасне материје доспело у отпадне воде. Да су таква нагађања ипак била тачна, за „Политику” је то јуче потврдио Драган Јовановић, директор производње БИП-а.

– Непосредно пре пуцања цеви бетонског постоља, у цистерну је насута непозната количина хлороводоничне киселине, па нисам сигуран колико је тачно исцурело. Контрола цистерне је наша обавеза и то смо редовно чинили. Републички инспектори за заштиту животне средине утврдиће да ли је ово била наша или омашка произвођача – рекао је Јовановић и додао да је фабрика јуче нормално радила.

Инспектори Одељења за поступање у удесима Министарства животне средине и просторног планирања и јуче су, кажу, детаљно прегледали како се поступа са опасним материјама у БИП-у.

– Не желим да спекулишем али очекујем да ће против одговорних у Београдској индустрији пива бити поднете пријаве за привредни преступ јер евентуалне неправилности морају да буду санкционисане – истиче Драгана Босиљчић, начелница овог одељења.

Са њом је сагласан и Горан Триван, градски секретар за заштиту животне средине, који сматра да је после акцидента у БИП-у на потезу инспекција Министарства животне средине и просторног планирања.

– Очекујем извештај о томе шта се заиста догодило и инсистирам на утврђивању одговорности оних који су морали да контролишу велике количине хлороводоничне киселине које су се налазиле у центру града. Како се овако нешто не би поновило, кривци не смеју да прођу некажњено – категоричан је Триван.

Четвртина од стотину предузећа у Србији која рукују са опасним материјама налази се у центру и на периферији Београда. Руководство тих фирми дужно је да процени опасности од хемијског удеса, као и све мере превенције. Извештаје о томе достављају Министарству животне средине и просторног планирања.

– Уколико је све у реду, ми дајемо сагласност на чување опасних материја. Инспектори министарства једном годишње обилазе таква постројења и када уоче неправилности, налажу да се оне уклоне – објашњава Босиљчићева.

До акцидента пре два дана наводно је дошло због пуцања цеви у бетонском постољу изнад које је била цистерна капацитета 20 тона. Нико од радника БИП-а није повређен јер су ватрогасци и екипе МУП-а за заштиту и спасавање на време водом разблажили сону киселину, а није било опасности ни за здравље грађана. Лабораторијски резултати испитивања течности из канализације биће познати прекосутра, најавили су из еко-токсиколошке јединице Градског завода за јавно здравље.

Иако сви тврде да је хлороводонична киселина опасна само у директном контакту, а да њена испарења нису смртоносна, поставља се питање како је могуће да се то десило у центру града и да нико још не зна прецизну количину хемикалије која је исцурила.

С. Деспотовић
Д. Мучибабић

-----------------------------------------------------------

Киселина наводно безопасна

Осим у индустрији, хлороводонична киселина је незаобилазна и у кућној употреби за прање одвода, цеви и скидање каменца са ве-це шоља. Опасна је једино у додиру са кожом, очима или ако се попије, тврди Иван Гржетић, професор хемије животне средине на Хемијском факултету.

– Испарења соне киселине су агресивна и могу да изазову гушење. У индустрији пива не употребљава се директно већ као помоћно средство у производњи. Киселина регенерише јоноизмењивачке колоне и тако средње тврду београдску воду омекшава да би се добила мека вода за производњу питког пива. Ова киселина чисти талог са цеви и то је стандардна процедура. У контакту са водом неутралише се и гради своје соли које су потпуно безопасне – истиче Гржетић.

Д. М.