Kosovska Mitrovica – U danima dok su prištinske privremene vlasti euforično proslavljale godišnjicu „nezavisnosti” i dok pripremaju teren za punu primenu diskriminatorskog „zakona o strancima” i zakona o vozilima na ovlašćenja, falange Albina Kurtija i ekstremni Albanci nastavljaju sa udarima na Srbe širom Kosmeta. Tako je nakon što je prethodno zatvoren srpski lokal u severnoj Kosovskoj Mitrovici, jer su inspektori primetili da „na kesicama šećera nije naznačen rok trajanja”, na Brnjaku je juče tzv. kosovska policija „zaplenila srpski pečat i srpska dokumenta” u vozilu koje je došlo iz pravca centralne Srbije.

Novi talas etnički motivisane mržnje dodatno je podstakla proslava jednostrano proglašene „nezavisnosti” koja se ove godine odvijala uz masovno isticanje simbola tzv. OVK, a prištinski režim otišao je toliko daleko da je uspostavio i „ministarstvo za vrednosti OVK”, dok suđenja komandantima ove formacije u Hagu ulaze u završnicu. Istovremeno, nije bilo mira ni za Srbe na centralnom Kosovu, kada su u selu Skulanevu na seoskom groblju „nepoznati počinioci” oskrnavili grob Ivice Talića i odneli srpsku zastavu pod okriljem noći.

Slučaj je prijavljen slovenačkom Kforu jer posle prvobitnog skrnavljenja koje se desilo deset dana pre ovog slučaja, a prijavljeno je kosovskoj policiji, odgovora nema. I tada su vandali odneli srpsku trobojku, porušivši pri tome ogradu oko groblja. Inače, groblje i crkva u Skulanevu su već šest meseci bez struje, a rešenje problema se ne nazire. Da počinioci ovog nehumanog i necivilizovanog čina nisu uhvaćeni ni procesuirani, predočila je i Kancelarija za Kosovo i Metohiju. Oni podsećaju da je, prema višedecenijskim terenskim istraživanjima, za poslednjih 26 godina na KiM devastirano i oskrnavljeno više od 400 srpskih grobalja, 50 je potpuno uništeno, a više od 10.000 nadgrobnih spomenika je srušeno.

Srbi sasvim opravdano sumnjaju da će krivci odgovarati, što su i kazali na parastosu održanom u Gračanici obeležavajući godišnjicu stradanja najmilijih u terorističkom napadu u selu Livadice, kada je eksplodirao autobus „Niš ekspresa”, a ubijeno je 12 Srba, dok je 43 zadobilo povrede od kojih mnogi i danas imaju posledice. Samo dva dana pre parastosa koji je ove godine služen stradalima u Livadicama, na grobljima širom Kosova i Metohije, na Zadušnice su Srbi ponovo zatekli polomljene nadgrobne spomenike, polomljene krstove, ali i deponije smeća uz samu ogradu pravoslavnih grobalja. Dodatnu zabrinutost unela je vest da je jedan Albanac oko mesta Glogovac zaustavio vozilo sa beogradskim tablicama i na haubi raširio zastavu sa natpisom „UČK”, odnosno „OVK”.

Zato se s pravom postavlja pitanje šta će se tek dogoditi posle 15. marta, za kada Kurtijev režim najavljuje primenu „zakona o strancima” i zakona o vozilima na ovlašćenja. Biće to udar na više hiljada Srba ne samo sa KiM, već i na one koji rade ili studiraju na Kosmetu, a koji nemaju dokumenta Prištine. Sagovornici „Politike” saglasni su da „međunarodna zajednica mora da iznađe rešenje”. Politikolog Ognjen Gogić za naš list navodi da „primena ovog zakona može da se odloži, ali da bi to bilo samo kupovina vremena”, kao i da „podzakonskim aktima može da se prilagodi tako što bi se omogućilo priznavanje isprava koje izdaju srpske zdravstvene i prosvetne ustanove”.

„Zakon o strancima pogađa Srbe iz centralne Srbije koji žive i rade na Kosovu i Metohiji, a to su zdravstveni i prosvetni radnici, kao i studenti. Postoji i veliki broj Srba koji su se nastanili na Kosovu i Metohiji zbog braka, zatim oni Srbi koji su spletom okolnosti rođeni u centralnoj Srbiji, a ceo život su na prostoru južne pokrajine. Svi oni postaju ’stranci’ koji će posle 15. marta morati da traže boravišne dozvole da bi na KiM bili duže nego što kosovski zakon dozvoljava. Ali, tu postoji zamka Prištine jer ti ’stranci’ ne ispunjavaju uslove da im se odobri duži boravak”, kaže Gogić i naglašava „da će se vremenom osetiti udar Prištine na prosvetne i zdravstvene radnike, koji će se osipati i sve manje će ih biti na prostoru KiM”. Na naše pitanje da objasni šta to znači integracija ova dva srpska sistema u kosovski, Gogić kaže da Priština pod „integracijom planira da ova dva sistema podvede u nadležnost opština”. Ističe da je neophodno da se nađe način da se zaposlenima omogući ostanak, presudna je dalja veza sa Republikom Srbijom.

Istoričar Aleksandar Gudžić za „Politiku” kaže da se i „Albanci i albanska politička elita ponašaju kao da je istorija dala poslednju reč i da je kosovska ’nezavisnost’ trajna”. „Bojim se da Albanci nisu svesni da ovo nije kraj istorije. Razumem da je za njih 17. februar važan dan, ali populističke izjave albanske elite mogu da izrode posledice po Albance. Osim jeftinog nacionalizma u ponudi, albanska vrhuška građanstvu nudi i neosnovan strah od Srba i Srbije. Najavljeni ’zakon o strancima’ Prištine je samo još jedan nasilan put da se oteraju srpski radnici zdravstva i prosvete”, ističe Gudžić. Naglašava i da bi „integracija u kosovski sistem značila da bi se srpsko kulturno nasleđe revidiralo, učilo bi se da ’OVK’ nije teroristička organizacija, na časovima geografije videlo bi se da Kosovo nije na mapi kao sastavni deo Republike Srbije...” „Predstavnici Srba, Albanaca i međunarodne zajednice treba da sednu za sto i da se iznađe najbolje moguće rešenje za srpski narod. Samo kroz dijalog se vidi rešenje”, zaključuje Gudžić.

Vrše li SAD pritisak za smanjenje snaga Kfora

SAD „vrše pritisak” na NATO da ograniči svoje međunarodne aktivnosti, uključujući smanjenje snaga Kfora u AP KiM i okončanje savetodavne misije alijanse u Iraku, saopštilo je četvoro diplomata NATO-a za briselski „Politiko”. Međunarodna mirovna misija na AP KiM, koju su odobrile UN 1999. nakon ratova na Balkanu, trenutno broji oko 4.500 vojnika. Viša saradnica za politiku u Evropskom savetu za spoljne odnose Enđeluše Morina rekla je da misija ostaje „neophodna” za regionalnu bezbednost, preneo je Tanjug. Prema njenim rečima, ako se NATO povuče, to bi moglo da „ohrabri srpske separatiste na severu AP KiM, stvarajući efekat imitacije među etničkim Srbima u regionu Republike Srpske u Bosni”.

„Prilično smo zabrinuti zbog pokušaja da se misija obustavi”, rekao je peti visoki diplomata NATO-a, jer „stvari na zapadnom Balkanu mogu brzo da eskaliraju.” Zvaničnik NATO-a, koji je govorio u ime organizacije, rekao je za „Politiko” da „nema vremenskog okvira povezanog sa misijom NATO-a u Iraku... ili sa Kforom”. „Ove misije zasnivaju se na potrebi, podležu periodičnom preispitivanju i prilagođavaju se kako se okolnosti razvijaju”, rekao je on. Za sada nije doneta odluka o završetku bilo koje operacije. Sva 32 saveznika moraju da odobre početak i kraj misija, proces koji obično uključuje kampanje nametanja i pritiska od strane više saveznika, a ne samo SAD.