Data centri troše 1,5 odsto svetske električne energije

Nekada su vlade ulagale u čelik, tešku industriju ili svemirske programe, danas subvencionišu centre podataka i fabrike čipova. I dok ekonomisti još raspravljaju o tome da li će ta ulaganja doneti očekivane dobitke u produktivnosti, geopolitička dimenzija je već jasna – u trci za veštačkom inteligencijom (VI) pobedu ne odnosi onaj ko ima najbrži algoritam, već onaj ko može da obezbedi energiju, vodu i metale koji ga pokreću, navodi Katarina Stančić iz „Makroekonomskih analiza i trendova” (MAT) u analizi „VI i globalna trka za energijom, vodom i metalima”.

Potražnja koju veštačka inteligencija generiše može da učvrsti zavisnost od fosilnih goriva, naročito u zemljama gde su mreže i dalje dominantno zasnovane na prirodnom gasu. U Sjedinjenim Državama, gde se nalazi više od 40 odsto svetskih data centara, veliki deo te energije i dalje dolazi iz gasnih elektrana, pa rast VI infrastrukture paradoksalno znači i rast emisija ugljen-dioksida. Ukratko, VI može i ubrzati i usporiti zelenu tranziciju, zavisno od toga gde i kako se napaja.

– U Evropi, data centri često doprinose dekarbonizaciji jer „vuku” obnovljive izvore. U SAD oni još povećavaju potrošnju gasa.

Procenjuje se da bi do 2030. godine data centri mogli da troše više od 500.000 tona bakra i 75.000 tona silicijuma godišnje, što će ih učiniti važnim potrošačem resursa na svetskom nivou – rame uz rame sa automobilskom i elektroenergetskom industrijom – kaže Stančić.

Ona objašnjava da će onaj ko bude umeo da obezbedi održiv pristup energiji, vodi i mineralima, taj će kontrolisati tempo razvoja tehnologije VI.

– Samo jedan kratki GPT-4o upit za generisanje slika troši 0,43 vati struje, što, kada se pomnoži sa 700 miliona upita dnevno na godišnjem nivou predstavlja utrošak struje ekvivalentan potrošnji 35.000 američkih domaćinstava, količinu vode za piće koja može namiriti potrebe 1,2 miliona ljudi i emisiju ugljen-dioksida za čiju neutralizaciju je potrebna šuma veličine Čikaga. Ko to ne uspe, ostaće na periferiji digitalne ekonomije, bez obzira na to koliko pametnih ljudi ima ili koliko brzo njegovi algoritmi rade. Zato pitanje budućnosti veštačke inteligencije nije više samo pitanje softvera ili inovacija, već pitanje geopolitike i održivosti. Procene Međunarodne agencije za energetiku (IEA) pokazuju da data centri troše oko 1,5 odsto svetske električne energije, što je ekvivalent potrošnji cele Velike Britanije. Samo mali deo te energije danas odlazi direktno na VI, ali taj udeo eksponencijalno raste. Do kraja decenije, potražnja za električnom energijom u data centrima mogla bi da se udvostruči, i to najviše zahvaljujući veštačkoj inteligenciji, ističe se u svojoj analizi.

Njihove odluke o tome gde će izgraditi novi data centar danas određuju i gde će nići nova elektrana. Štaviše, u pojedinim slučajevima, takozvane big tek firme više ne kupuju energiju, već je i same proizvode.

Paradoksalno, veštačka inteligencija je istovremeno najveći potrošač i najveća nada energetske tranzicije. Naime, dok AI sistemi gutaju ogromne količine električne energije, oni nude i alate koji mogu pomoći da se ta energija koristi racionalnije.

– Već danas, algoritmi optimizovani za energetske mreže mogu precizno da predviđaju proizvodnju iz vetra i sunca, da balansiraju fluktuacije potrošnje u realnom vremenu, pa čak i da automatski preusmeravaju višak energije tamo gde je najpotrebniji. U industriji, veštačka inteligencija analizira procese grejanja, hlađenja i transporta kako bi smanjila gubitke, dok se u gradovima koristi za upravljanje saobraćajem, osvetljenjem i javnim zgradama, stvarajući prve obrise „pametne energetske infrastrukture” – zaključuje Stančić.