Anonimni milijarderi

Kineski milijarderi ne vole liste bogatih. U nominalno komunističkoj zemlji sa prihodom po stanovniku od nepunih hiljadu dolara godišnje, toliko bogatstvo opravdano izaziva nelagodnost. Osim toga, takve liste skreću neželjenu pažnju, a dešavalo se i da vode pravo u zatvor zbog neplaćanja poreza ili korupcije.

No koliko god se trudili da ostanu anonimni, reč je o kategoriji superbogataša koja se za godinu dana uvećala sedam puta i to samo 25 godina otkako je Deng Sjaoping raskrstio sa maoističkom dogmom rekavši da je "veličanstveno obogatiti se".

Sa 108 ljudi čije se bogatstvo izražava najmanje desetocifrenim brojem Kina je stigla na drugo mesto, odmah iza SAD, koje ih imaju 415. Podatke je prošlog meseca izneo šangajski magazin "Hurun", procenjujući da ih možda ima i više od 200, jer ne prijavljuju svi imovinu.

Prva dva najbogatija Kineza su – Kineskinje. Jang Huijan je nasledila većinski paket akcija u očevoj firmi, koja gradi i prodaje nekretnine. Kada je "Kantri garden" u aprilu izašao na berzu, ova mlada žena je sa 16 milijardi dolara po bogatstvu pretekla Džordža Sorosa i Ruperta Mardoka.

Na drugom mestu je Zang Jin, vlasnica kompanije za reciklažu papira sa imovinom od 10 milijardi dolara.

I ovde ima bajkovitih priča o uspehu. Vlasnik "Gomea", popularnog prodajnog lanca uređaja za kuću, kao mladić je skupljao je plastičnu ambalažu i stare novine u rodnom selu.

Većina njih retko daje intervjue. Izuzetak su mladi "internet-tajkuni". Robin Li, osnivač Baidua, "kineskog Gugla", koji je sa 2,4 milijarde dolara bogatiji od Džerija Janga iz Jahua. Drugi internet-džin je Ma Huateng iz "Tensenta", "težak" oko dve milijarde. Marketinška firma "Fokus medija" mladog Džejsona Đijanga listirana je 2005. i za dve godine akcije su skočile za 800 odsto.

Iako nisu poznati kao Bil Gejts ili Voren Bafet, oni i odluke koje budu donosili imaće političke i ekonomske posledice za ceo svet, ocenjuju američki analitičari u izjavama za "Njujork tajms".

Magična reč je "šang ši", kineski izraz za inicijalnu javnu ponudu.

Zahvaljujući kapitalističkoj pomami za akcijama, privatne i državne kompanije prvi put izlaze na berzu i preko noći postaju najvrednije na svetu.

Alibaba.com, jedna od najvećih kineskih internet-kompanija, prikupila je prvog dana javne ponude skoro koliko vredi "Gugl". Dan ranije je na Šangajskoj berzi akcija debitovala državna energetska kompanija "Petročajna". Tržišna vrednost je premašila hiljadu milijardi, više od bilo koje kompanije u istoriji.