Анонимни милијардери

Кинески милијардери не воле листе богатих. У номинално комунистичкој земљи са приходом по становнику од непуних хиљаду долара годишње, толико богатство оправдано изазива нелагодност. Осим тога, такве листе скрећу нежељену пажњу, а дешавало се и да воде право у затвор због неплаћања пореза или корупције.

Но колико год се трудили да остану анонимни, реч је о категорији супербогаташа која се за годину дана увећала седам пута и то само 25 година откако је Денг Сјаопинг раскрстио са маоистичком догмом рекавши да је "величанствено обогатити се".

Са 108 људи чије се богатство изражава најмање десетоцифреним бројем Кина је стигла на друго место, одмах иза САД, које их имају 415. Податке је прошлог месеца изнео шангајски магазин "Хурун", процењујући да их можда има и више од 200, јер не пријављују сви имовину.

Прва два најбогатија Кинеза су – Кинескиње. Јанг Хуијан је наследила већински пакет акција у очевој фирми, која гради и продаје некретнине. Када је "Кантри гарден" у априлу изашао на берзу, ова млада жена је са 16 милијарди долара по богатству претекла Џорџа Сороса и Руперта Мардока.

На другом месту је Занг Јин, власница компаније за рециклажу папира са имовином од 10 милијарди долара.

И овде има бајковитих прича о успеху. Власник "Гомеа", популарног продајног ланца уређаја за кућу, као младић је скупљао је пластичну амбалажу и старе новине у родном селу.

Већина њих ретко даје интервјуе. Изузетак су млади "интернет-тајкуни". Робин Ли, оснивач Баидуа, "кинеског Гугла", који је са 2,4 милијарде долара богатији од Џерија Јанга из Јахуа. Други интернет-џин је Ма Хуатенг из "Тенсента", "тежак" око две милијарде. Маркетиншка фирма "Фокус медија" младог Џејсона Ђијанга листирана је 2005. и за две године акције су скочиле за 800 одсто.

Иако нису познати као Бил Гејтс или Ворен Бафет, они и одлуке које буду доносили имаће политичке и економске последице за цео свет, оцењују амерички аналитичари у изјавама за "Њујорк тајмс".

Магична реч је "шанг ши", кинески израз за иницијалну јавну понуду.

Захваљујући капиталистичкој помами за акцијама, приватне и државне компаније први пут излазе на берзу и преко ноћи постају највредније на свету.

Alibaba.com, једна од највећих кинеских интернет-компанија, прикупила је првог дана јавне понуде скоро колико вреди "Гугл". Дан раније је на Шангајској берзи акција дебитовала државна енергетска компанија "Петрочајна". Тржишна вредност је премашила хиљаду милијарди, више од било које компаније у историји.