Na takmičenja ide do 30 odsto prvorangiranih đaka

Dve su novine u Stručnom uputstvu o organizovanju takmičenja i smotri učenika osnovne i srednje škole za ovu školsku godinu. Prva je precizirano pravilo da „učenik srednje škole može učestvovati na dva takmičenja i jednoj smotri...”, što je do sada važilo za sve đake u preduniverzitetskom školstvu, a od sada samo za srednjoškolce. Prema tome, osnovci mogu da učestvuju na nadmetanjima iz koliko god predmeta žele.

Druga novina zbunila je i profesore sa zavidnim iskustvom u organizaciji takmičenja iz zvaničnog kalendara Ministarstva prosvete. Naime, iz stručnog uputstva izbrisano je, i više ne važi, dosadašnje pravilo da „učenici koji osvoje prvo, drugo i treće mesto na prethodnom nivou, plasiraju se na republičko takmičenje”. Umesto toga uvedena je odredba da se „na republički nivo takmičenja plasira najviše do 30 odsto prvorangiranih učenika, uz uslov da su ostvarili najmanje utvrđeni minimalni prag bodova” i izazvala je pometnju.

Malo kome je jasno šta to zapravo znači i na koje se konkretno učenike odnosi odrednica „prvorangirani” koja otvara prostor za svakojaka tumačenja, a na prosvetnom vrhu je da razreši nedoumice koje se roje.

Tim povodom „Politika” je uputila niz pitanja nadležnima u Ministarstvu prosvete i očekujemo odgovore.

Po jednom od mogućih tumačenja nove diskutabilne odredbe, na republičko takmičenje ove godine neće moći da idu svi osnovci i srednjoškolci koji na okružnom budu ostvarili propisani bodovni prag za dalji plasman, nego samo 30 odsto najbolje rangiranih iz te grupe. To bi moglo da znači da će na republičkom nivou učestvovati značajno manje takmičara nego ranijih godina.

Moguće je i da se u ovoj odredbi pod prvorangiranima misli na učenike iznad crte – koji su po rezultatima okružnog prešli propisani minimalni prag za prolaz na republičko takmičenje, pa se samo od ukupnog broja tih učenika bira do 30 odsto najuspešnijih sa jedinstvene rang-liste učesnika takmičenja iz svih okruga. Nedoumica je i da li se propisanih do 30 odsto đaka koji idu na republičko takmičenje biraju samo među prvorangiranim učenicima – onima koji su na okružnom takmičenju osvojili dovoljno bodova za prvi rang, kao prvu nagradu (kod matematičara su to svi sa više od 90 poena od mogućih 100, kod srbista su u prvom rangu učenici koji su zavredeli maksimalnih 20 ili 19 poena). Fizičari, na primer, tumače da se, po novom, na republičko takmičenje plasira do 30 odsto najuspešnijih od ukupnog broja učesnika okružnog, te da su u toj grupi koja ide dalje najbolji takmičari koji su ostvarenim rezultatom najdalje odmakli od minimalnog bodovnog praga...

– Novu odredbu ne razumem. Ovo „prvorangirani” je nepromišljeno. Matematika ima tradiciju takmičenja dugu 70 godina. Redovno je bilo da na državno takmičenje, to je to republičko, ide prvih 100 iz svakog razreda. Državna komisija odredi prag, prebroji koliko ima učenika i onda kaže, recimo, svi koji imaju više od 70 bodova prolaze na državno, pa bilo da su iz Zaječara, Novog Pazara, Beograda... Verovatno je bila ideja da najviše do 30 odsto učesnika takmičenja na prethodnom nivou može da se plasira dalje na republičko, to bi bilo u redu, ali su to loše objasnili – ukazuje u razgovoru za naš list Srđan Ognjanović, čuveni nekadašnji direktor Matematičke gimnazije, iza koga je višedecenijsko iskustvo u organizaciji takmičenja pod okriljem Društva matematičara Srbije (DMS).

Njegov naslednik na čelu komisije DMS-a za matematička takmičenja za osnovce Miloš Đorić, s Matematičkog fakulteta, pojasnio je za naš list da matematičari imaju fiksne brojke koje uvek podrazumevaju da na republičko takmičenje ide po stotinak osnovaca šestog, sedmog i osmog razreda koji su najbolji u celoj Srbiji.

– Skupimo rezultate iz svih okruga na jedno mesto, pošto su učenici radili iste zadatke, imali istu bodovnu šemu, dakle, iste uslove i odaberemo otprilike sto učenika, to nekad bude 98 nekad 105 đaka, koje pozivamo na državno takmičenje. Nikada nas do sada iz resornog ministarstva nisu pozivali ni uslovljavali da to ima veze sa nekim nagradama, jer o nagradama na prethodnim nivoima kod nas odlučuju takmičarske komisije na okružnom i opštinskom nivou, uz poštovanje određenih smernica. Recimo, 90 poena i više bi morala da bude prva nagrada bez obzira na to koliko ih je, 80 poena i više bi morala da bude druga nagrada. Ali odlazak na republičko, odnosno državno takmičenje iz matematike nikada nije zavisio od nagrada. Nagrada se razlikuje od okruga do okruga, nije svuda direktno srazmerna samo broju poena nego i rednom broju na listi. Nikada do sada nismo uslovljavani da biramo đake na osnovu procenta prvonagrađenih ili prvorangiranih, kako tu piše. To bi moglo da bude 30 odsto svih nagrađenih, ali odmah da kažem da je to kod matematičara vrlo problematično, jer nas ne zanimaju nagrade, o učesnicima državnog takmičenja odlučujemo isključivo na osnovu njihovih poena – precizirao je Đorić.

Upitan da li će se od sada, zbog novog pravila, od očekivanih 100 najuspešnijih učenika birati 30 odsto prvorangiranih za prolaz na republički nivo, on kaže da bi voleo da može da odgovori, ali da ne zna.

– Držim se našeg pravilnika koji kaže da državna komisija odlučuje o broju učesnika državnog takmičenja i da je taj broj oko 100 učenika po razredu. Da li je po novom uputstvu rang samo, prosto, lista gde opadaju brojevi poena ili su to nagrađeni, pa 30 odsto od nagrađenih, ili je to 30 odsto od ukupnog broja učesnika, pa je taj epitet prvorangirani loše upotrebljen, stvarno ne znam. Često te pravilnike pišu ljudi koji nisu imali dodira s takmičenjima. Terminologija koju koriste nije ona koju mi koristimo. Kod nas to prvorangirani ne postoji, možemo samo da ih zamolimo za tumačenje. Kao predsednika komisije niko me nije konsultovao za ove izmene, nisam znao ni da je pravilnik promenjen – zaključuje Đorić.

Nije isto biti prvoplasirani u Surdulici sa 80 poena i u Beogradu sa 98

Šef komisije za takmičenja za osnovce u Društvu fizičara Srbije, prof. dr Mićo Mitrović, s ogromnim iskustvom u organizaciji i realizaciji takmičenja, naglašava u razgovoru za naš list da se u ovom kontekstu „ne može govoriti o prvorangiranima ili prvoplasiranima, jer nije isto biti prvoplasirani u Surdulici sa 80 poena i u Beogradu sa 98”.

– I to sa koliko je poena koja nagrada je neverovatna glupost, kao da se mogu uvek podesiti zadaci iste težine. Na olimpijadama je znala nekada biti prva nagrada od recimo 43,5 do 60 maksimalnih, a nekada je maksimalan rezultat bio 33 od mogućih 60 poena, pa je prva nagrada bila od osvojenih 29 do 43,5 poena. Zato je kod nas, kao na olimpijadi, prva nagrada za osam odsto najbolje rangiranih. Zalagao sam se za to da se promeni pravilo da na republičko takmičenje idu đaci koji su osvojili prvo, drugo i treće mesto. Pre toga je bilo još gore rešenje, da se na republičko takmičenje pozivaju oni koji imaju iznad 90 odsto poena, pa ako su zadaci bili laki onda ih je bilo stotine, a ako su bili teški nije bilo gotovo nikog. Društvo fizičara pravi jedinstvenu rang-listu učenika iz svih okruga po razredima. Ukupno bude oko 2.200 dece koja su se plasirala na okružno takmičenje, a od toga oko 600 ide dalje na republičko. I to je otprilike 30 odsto ukupnog broja učesnika, čak i nešto manje, ali to je za fiziku sasvim dovoljno. Ipak, nisu sva takmičenja kao fizika masovna u startu, pa ni na okružnom nivou. Trebalo bi da pravilo bude da se na republičko takmičenje plasira do 30 odsto najboljih sa jedinstvene rang liste učesnika svih okružnih takmičenja, to je bila moja inicijativa – ističe Mitrović.

Sporna odredba da se obriše ili precizira

Predsednik Društva za srpski jezik i književnost Srbije, prof. dr Slavko Petaković, za „Politiku” potvrđuje da su od nadležnih u resornom ministarstvu tražili razjašnjenje novog pravila za takmičenja koje su pokušali da primene, ali, kako je ocenio, nije imalo smisla.

– Na republičkom nivou na takmičenju iz srpskog jezika i jezičke kulture bude oko 500 do 600 takmičara i to je prosečan broj učenika osnovnih i srednjih škola zajedno. Isto je i na Književnoj olimpijadi. Po našem pravilniku na republički nivo idu učesnici koji su osvojili prva tri mesta. To mogu da budu učenici koji su osvojili 20, 19, 18 bodova. Takođe, stoji da svi učenici koji su osvojili isti broj poena dele isto mesto. Kad bi se bukvalno primenilo pravilo o 30 odsto prvorangiranih, to je 30 odsto od onih koji su osvojili 20 poena, što je besmisleno. Možda je taj koji je pisao to pravilo mislio na nešto drugo, tako da je najbolje da nadležni ili obrišu tu rečenicu, ili daju dodatno objašnjenje svim stručnim društvima. Novina podrazumeva da sva društva menjaju svoje pravilnike, ali nije moguće izmeniti pravilnik da se zadovolji zahtev koji je nelogičan u svojoj osnovi. To mora da se razjasni – objasnio je Petaković, uz konstataciju da ukoliko se društva koja organizuju takmičenja ne budu pridržavala stručnog uputstva Ministarstva prosvete, onda to vodi neregularnosti i mogućem poništenju takmičenja.