Žrtve u unakrsnoj propagandnoj vatri

Specijalno za Politiku

Smrt jednog čoveka je tragedija, a smrt miliona je statistika, glasi rečenica iz Remarkovog romana „Crni obelisk”, koju decenijama pogrešno pripisuju sovjetskom voždu Josifu Staljinu. Smrt u krvavom bratoubilačkom ratu Rusije i Ukrajine, koji se primiče svojoj četvrtoj godišnjici i po trajanju je prevazišao rat SSSR-a sa nacističkom Nemačkom, odavno je postala statistika. Vašingtonski Centar za strateške međunarodne studije (CSIS) nedavno je izneo procenu da su u aktuelnom ratu Rusi izgubili 1,2 miliona vojnika. Brojni mediji širom sveta, uključujući i pojedine na brdovitom Balkanu, ne čitajući izveštaj do kraja, lansirali su senzacionalističke naslove poput „Poginulo preko milion Rusa”, navodeći samo kratke izvode iz dokumenta CSIS-a.

U izveštaju vašingtonskog centra navedeno je da su ruski gubici, dakle poginuli i ranjeni, procenjeni na 1,2 miliona. Prema ovom dokumentu, broj poginulih ruskih vojnika procenjuje se na 325.000. Nažalost, u današnje vreme senzacionalizam je bitniji od elementarno proverljivih činjenica. Inače, broj od 325.000 se uklapa u davno uspostavljenu proporciju, prema kojoj na jednog poginulog dolaze tri ranjena vojnika.

Na prve sumnje da je izveštaj vašingtonskog centra verodostojan, navode procene gubitaka ukrajinske armije. CSIS tvrdi da je na toj strani iz stroja izbačeno između 500.000 i 600.000 vojnika, od čega je 100.000 do 140.000 poginulih. Indikativno je da su istražitelji CSIS-a, koji sigurno nisu imali neposredan pristup teritorijama pod ruskom kontrolom, kategorični kada je reč o ruskim gubicima, dok za ukrajinske, čija je teritorija otvorena za sve delegacije iz Sjedinjenih Američkih Država, navode tek grubu procenu. Tvrde takođe da na jednog poginulog ukrajinskog vojnika dolaze između četiri i 3,2 ranjena, što bi trebalo da znači da je ukrajinsko oružje tridesetak procenata smrtonosnije od ruskog, odnosno da su ukrajinski vojnici „otporniji na metke”.

Zapadni mediji i tamošnje nevladine organizacije, koji su u martu 2022. masovno iznosili procene da Rusi imaju raketa i municije za još samo dve do tri nedelje ratovanja, odavno su u komentarisanju rusko-ukrajinskog rata izgubili kredibilitet. Bez obzira na to što izveštaj vašingtonskog CSIS-a izgleda na prvi pogled ozbiljnije od puke propagande, teško da se može uzeti u obzir kao relevantan. Tim pre što za ruske gubitke uzima iste podatke koje je navodio i ukrajinski generalštab nekoliko meseci ranije. Podsetimo, krajem marta 2022. godine, ukrajinska komanda je objavila, a vodeći zapadni mediji preneli, da Rusi za dva do tri dana ostaju bez hrane i goriva.

Povodom izveštaja vašingtonskog Centra za strateške međunarodne studije, zvaničnici u Moskvi nisu se posebno oglašavali. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov šturo je izustio da je Ministarstvo odbrane Ruske Federacije jedino telo nadležno da iznosi zvanične procene o gubicima. Čini se da se verovatno dobrano potcenjeni broj do 140.000 poginulih nije dopao ni predsedniku Volodimiru Zelenskom, koji je na izveštaj CSIS-a reagovao tvrdnjom da je od početka rata poginulo 55.000 ukrajinskih vojnika. U ovaj broj apsolutno niko nije poverovao, ni u zemlji, ni u inostranstvu.

Poslednjih dana januara obavljena je razmena tela stradalih. Rusija je predala 1.000 tela ukrajinskih vojnika i zauzvrat dobila 38 posmrtnih ostataka pripadnika svoje armije. Mnoge usijane glave u Rusiji i kod nas pokušale su da ovu razmeru uzmu za osnovu odnosa gubitaka dve zaraćene strane. S obzirom na to da ruska vojska pune dve godine napreduje i sprovodi ofanzivne operacije, logično je da većina tela pripadnika obe armije ostaje na teritoriji pod njenom kontrolom, tako da se iz razmene 1.000 za 38 tela ne može izvući apsolutno nikakav relevantan zaključak.

Dok propagandne mašinerije obe zaraćene strane i mešetari sa Zapada pokušavaju da manipulišu žrtvama, kao pečurke posle kiše niču novi grobovi. Na internetu se mogu videti snimci nepreglednih polja „zasejanih” humkama sa istaknutim zastavama, što bi trebalo da znači kako je reč o grobovima vojnika. Prolazeći prošle jeseni kroz Donbas i jug Rusije, zatekao sam sličan prizor. Nema seoskog groblja, koje smo prošli usput, a da se na njemu ne vijori barem deset ratnih zastava.

Na pitanje kada će se saznati tačan broj poginulih i nestalih u krvavom bratoubilačkom ratu Rusije i Ukrajine, kome se ni posle četiri godine ne vidi kraj, nemoguće je odgovoriti. Poslednji kome bi bilo u interesu da ovi brojevi izađu u javnost su vladajuće elite u Moskvi i Kijevu. Stoga, mogu proći i decenije dok se ne prebroje mrtvi u ovoj epskoj tragediji.