Server je u Sarajevu bio bog prošle hefte

„Bog si ove hefte!”, govorilo se u sarajevskom žargonu za nekoga ko izbije u centar pažnje javnosti. To je ne samo jedne hefte nego već čitav mesec Danijel Server, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu „Džons Hopkins” i eks specijalni izaslanik SAD za Balkan. Radio, televizija, štampa, mreže u Sarajevu intervjuišu ga i prenose ne bi li dobili reč utehe iz Trampovih SAD koje su ih se odrekle i, što je još gore, spasle onog šejtana iz Laktaša. 
Najzanimljiviji je razgovor koji je Amir Zukić (Telering, N1) vodio sa Serverom i Adnanom Hadrovićem, savetnikom u Institutu za globalnu politiku, još manje poznatom od njega samog, možemo i zanemariti jer se uglavnom slagao s onim što kažu Amir i profesor i nije bio siguran da li je musliman, Bošnjak, Bosanac, građanin ili Amerikanac, iako su ga samo zbog ovog potonjeg i pozvali. Server je opet više saučestvovao u Amirovoj boli što im je Dodik opet izmakao nego što je kao nekad autoritativno prognozirao nadolazak unitarne BiH. 
Danijel Server u afektu upada u kontradikciju. S jedne strane tvrdi da je Dodik platio Trampovu podršku, a s druge da je podršku dobio zato što se njegovi stavovi uklapaju u politiku Trampove administracije. O čemu je reč? Ako se „uklapa”, nije bilo potrebe da plaća, a ako je platio, nije važno da li se uklapa. Reč je, reklo bi se, o tome što je Sever jedan od najgorljivijih zagovornika „povratka SAD nezavršenim poslovima u Bosni” okupljenih u Stejt departmentu iz vremena Klintonovih, Obame i Bajdena, pa se s dolaskom Trampa povukao u duboku državu i opstruiše svog aktuelnog predsednika. Ako to ne radi za pare kao lobista, nego iz iskrenih političkih uverenja, onda okej. Ali on je istovremeno i najgovorljiviji američki gost u medijima bošnjačkog Sarajeva, gde već decenijama navija za Bošnjake protiv protiv Srba, proriče skori kraj Dodiku i Srpskoj. A kako se taj kraj otegao već decenijama, onda hrabri Bošnjake: „Biće, biće, inšalah!” Ako ni to ne radi za stalni honorar, nego kao tipičan Jevrejin iz čiste ljubavi prema muslimanima i mržnje prema Srbima, opet je okej, ali malo verovatno. 
Najzad, u uvodniku novinara N1 na Serverovu priču je nakalemljeno „ali mu je i dalje zagonetno zašto je politika SAD prema Vučiću hladna”. Ko je taj „mu”? Server Vučića u čitavoj izjavi nije ni spomenuo, Dodik takođe. „Mu” je, dakle, novinar N1 koji je napisao uvodnu belešku. A njega ne muči toliko ta zagonetka koliko ga veseli navodni raskorak između Beograda i Banjaluke u odnosu prema Trampu. Da li taj novinar, kao i Server, misli da Srbija neće ili nema da plati lobiste u Vašingtonu i po Evropi? Vučić je samo stavio težište na EU jer su Srbi ne samo geografski na Starom kontinentu. Čemu inače Toni Bler, koji godinama zvanično savetuje vlast u Beogradu? 
Ta priča o lobiranju, koju je, povodom Dodika, kao nečasnu rabotu spomenuo Server, u današnje vreme je komična, pogotovo kad se javlja iz Amerike, gde je lobiranje odavno ozakonjeno, a nije bilo nepoznato ni na Balkanu, samo se drugačije zvalo. Još za vreme osmanske okupacije i turskog vakta u Bosanskom vilajetu zvalo se havala, u SR BiH se zvalo vip (veza i protekcija) ili posprdno „rad po ućinku: ućiniš ti meni – ućinim ja tebi”. Tu praksu su u BiH unapredili raznorazni inostrani predstavnici, posrednici, izvestioci koje je valjalo pridobiti da tamo gore, gde se odlučuje, prenesu da Srbi i nisu tako loši momci, odnosno da su Bošnjaci bolji nego što jesu. 
Agencija „Ruder i Fin” odlično je odradila posao za muslimane, a naši su se docnije vajkali da su pobedili u građanskom ratu, ali izgubili medijsku bitku. Američka agencija je izmišljala srpske zločine u Sarajevu, plasirala foto-montaže konclogora u Trnopolju, još i nagrađene Pulicerom, zakupljivala stranice u „Njujork tajmsu” i „Vašington postu”. Za čije babe zdravlje su to radili? Dakako, lobirali su za pare. Kriv je i ko daje i ko uzima, ali ljudi su prijavili firmu, plaćaju porez i svi se u lancu namire, i agencija, i klijent, i onaj gore ko treba, i državni budžet u koji se sliva lova iz celog sveta. Još jedan način kako supersila muze male i nejake. 
No, po uzoru na naše američke učitelje demokratije, to je i ovde ugrađeno u zakon pod imenom lobiranje (dogovori u lobiju pre izlaska u javnost). Zna to Server sve iz ličnog iskustva, ali „Danijel se pravi Toša”. Štaviše, u rečenom intervjuu objašnjava kako on nikad ne prihvata to nečasno lobiranje, nego radi direktno sa zainteresovanima za njegovo uticajno mišljenje. Hteo bi da kaže kako je kod njega sve pošteno, a može da se shvati i kao da ne voli da plaća posredničku proviziju. Ili čak da je bilo malo para, pa malo i muzike. Ko bi ga znao. 
Najzad, i sami bošnjački komentatori i opozicioni političari prebacuju svojoj vlasti što priča o tome kako im je Dodik izmakao zato što je platio, umesto da se pitaju kako oni sami nisu znali i umeli gde i kome treba. Opozicioni Fahrudin Radončić (SBB): „Možemo mi misliti o Dodiku šta god hoćemo, ali kad neko za pet meseci stigne od američkih sankcija do prijema u Belu kuću, onda je to istorijski rekord i zaslužuje divljenje.” 
U čemu je stvar? Do sada je Server biće za paušal, kao niko drugi u evro-američkim i, posebno, bošnjačkim medijima, za Dodika ponavljao „gotov je, gotov” i, kada progon zapadne u krizu, autoritativno hrabrio muslimansko Sarajevo: Malo strpljenja, samo što nije, inšalah. Sada je, međutim, i lično besan na Dodika jer mu je izmakao kad je valjda trebalo da dobije konkretnu zahvalnost za pomoć. 
U tom razumljivom besu prešao je na „zapaljivu retoriku” i sada Dodika naziva „protivmuslimanskim rasistom” i prepoznaje ga kao „bezbednosni i politički problem”. Ajte, kolega profesore, ne preterujte, molim vas! Vaša kaža asocira na već otrcane neoliberalne obaveze na „toleranciju”, „političku korektnost”, „kažnjivost govora mržnje”, od kojih ste vi i vaši kad je reč o Srbima izuzeti. Žak Širak iz koalicije koja je bombardovala Srpsku i Srbiju govorio je da su „Srbi narod zveri bez vere i zakona”, a Robert Kuper je pisao: „U džungli morate da se ponašate po zakonima džungle, i tu su dozvoljene laži, prevare, preventivni udari...” Najzad, o zaštiti hrišćanskog sveta, biće od muslimana, govorio je vaš predsednik Tramp, a ne izabrani predsednik manjeg entiteta u senci. Vi, kolega Serveru, u stvari preko Dodika napadate Trampa, a medije muslimanskog Sarajeva koristite za lobiranje protiv republikanske većine u oba doma Kongresa i nove politike SAD. 
Nezadovoljan atmosferom u emisiji u kojoj se Hadrović snebivao da kaže neko svoje mišljenje, ili ga nije ni imao, a Server se ponašao kao na parastosu, tužno, zamišljeno, odsutno, voditelj Zukić je citirao glasovitog Ramu Isaka, ministra policije FBiH. „Neka Dodik samo pokuša da otcepi Republiku Srpsku, pa će videti svog boga...”, izjavio je ovaj rafinirani bošnjački političar plemenitog lika, kome samo fali crni povez preko jednog oka i sablja dimiskija da ga deca prepoznaju kao gusarskog kapetana iz crtanih filmova. Možda zato gospodin ministar Ramo Isak i stiče sve veću popularnost u bošnjačkim masama. „Aaaa, šta sad kažete na ovo?!”, uskliknuo je voditelj, uveren da će konačno podići temperaturu u studiju. Međutim, miroljubivi bošnjačko-američki sagovornik Hadrović s indignacijom je odmahnuo rukom na ratnu opciju, a Server se prećutno složio, čak su i na inače poslovično agresivnog voditelja preneli apatično raspoloženje. 
Već u samom finišu, voditelj Zukić je shvatio da nema ništa od planirane emisije visokog napona, pa je završio gotovo paničnim apelima da se „hitno sakupe pare za lobiranje – državne, privatne, kreditne, samodoprinosom građana... Kad je u pitanju opstanak države, svi treba da se odriču i žrtvuju”. U patriotskom zanosu samo što još nije zatražio da se u akciju spasavanja BiH uključe i Srpska i Herceg-Bosna. 
Ipak, bilo je i svetlih trenutaka u emisiji kad su se sva tri aktera složila da je jedini racionalan izlaz dijalog tri nacionalne strane. Neverovatno! Nijedan od njih, naime, nije se setio da im je Dodik to predlagao još pre dve godine s pismenom ponudom: ili izvorni Dejton, ili novi dogovor, ili miran razlaz. Oni su tu inicijativu ignorisali, ali kada je Tramp ponovio (ravnopravan dijalog), odmah su shvatili da je baš to prava stvar. Da bi bio bog i neke od budućih hefti, Server će morati malo da živne ili da ga Sarajevo bolje motiviše. 
*Akademik, profesor emeritus

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista