Svetska elita uskoro pred našom publikom

23. BFI

Pod sloganom „Budi IGRA KOJU ŽELIŠ da vidiš”, 23. Beogradski festival igre biće održan od 13. marta do 8. aprila ove godine na prestoničkoj sceni (JDP, Atelje 212, Pozorište na Terazijama, Ložionica, SC „Tašmajdan”) i novosadskoj u Srpskom narodnom pozorištu. Organizatori najavljuju gostovanje 15 kompanija iz 11 zemalja, uz jednu svetsku premijeru u Beogradu. Za dve decenije u Srbiji je na BFI predstavljeno više od 580 koreografija, a svake godine gledalo ih je oko 15.000 posetilaca.

Aja Jung, direktorka manifestacije, idući u susret festivalu za „Politiku” ističe:

– Moto „Budi IGRA KOJU ŽELIŠ da vidiš” nedvosmisleno odslikava unutrašnju snagu jedinstvenih umetničkih pojava, koreografa i igrača koji imaju nešto da nam poruče, menjajući nas svojom energijom, kreativnošću i drugačijim pogledom na svet. Festival donosi hrabar poziv publici od slavnih koreografa Akrama Kana („Okretanje kostiju”) koji otvara BFI i Jasmin Vardimon („Sada”), koji su poređali neprevaziđene, antologijske scene iz svojih predstava i promenili njihov kontekst i ideju, do novina na svetskoj pozornici poput Kjare Bartl („Ostrvo vreline”), koja umesto baletske podloge bira užareni teren na kome se pokreti podvlače varnicama, ili reditelja Kalea Nia i Fernanda Meloa („Tempo”) koji svojim tehnikama prkose gravitaciji. Da dodam da je rad Jasmin Vardimon BFI predstavio na samom početku njene karijere, a ona je od tada postala značajna ličnost na svetskoj sceni i dobila između brojnih priznanja i Orden Britanske monarhije u čast kraljičinog rođendana 2022.

Iako započet 2003. Beogradski festival igre, trajući u okolnostima punim izazova, i danas za Aju Jung predstavlja motiv da nastavi da organizuje dolazak vrhunskih autora i predstava, nekada to bude nemoguće, nekada „samo” treba imati strpljenja i sačekati pravi momenat, što usrećuje i publiku i organizatore.

– Radujem se predstavi Marije Kampos i Gaja Nadera („Prirodni poredak stvari”), koja je ovenčana brojnim prestižnim nagradama u svetu. Pomenula bih komad „Noć Morikonea” italijanske trupe „Aterbaleto”, koji je potpisao Markos Morau, a gledaćemo je na zatvaranju festivala. To je predstava koja je dugo bila na listi naših želja, a inspirisana je životom i komponovanjem slavnog Morikonea. Muzika iz bioskopa „pretrčava” na scenu, uz neverovatne emocije. Značajne su i svetske premijere koje se pripremaju za BFI, koje su i čist rizik i velika potvrda. Zahvaljujući saradnji sa Fondacijom Stavrosa Nijarhosa, ove godine otkrivamo delo „Tako blizu toliko mnogo puta” na originalnu muziku Jorgosa Kumendakisa za Nacionalni balet iz Atine. Predstava angažuje četiri koreografa različitih generacija, dva pevača, deset igrača i deset muzičara. Svi oni će na sceni Ateljea 212, premijerno – sesti oko velikog stola, i ukrstiti svoje misli o životu, ljubavi i smrti... kao na grčkom trgu. Poezija čuvenog Kavafija je okosnica za predstavu koja nema vremensko ograničenje. Naime, muzika, pesma i igra – traju onoliko koliko to publika bude želela – ističe Aja Jung.

Kako saznajemo tu je i jedna naizgled manja produkcija „Sport”, koju potpisuje Salvo Lombardo. Ceo koncept nosi izuzetnu poruku, a sam kraj je toliko snažan da ovo delo mora da se pogleda. Aja Jung dodaje:

– Ne smem zaboraviti da publiku pozovem da otkrije komad „RoZéO”, čiji su autori Stefan Žirar i Kamij Bomije, francuske trupe „Gratte Ciel”, o čijem umeću igranja na visini od preko 15 metara priča ceo svet! Gledaćemo ih na otvorenim bazenima beogradskog „Taša”. To je hrabar iskorak festivala iz zatvorenog pozorišnog prostora pod vedro nebo!

Da dodamo da će na 23. BFI pored pomenutih publika moći da vidi „Flip Fabrique”, iz Kvebeka sa komadom „Šest”, Bruna Ganjona. Potom trupu „Machine de Cirque” iz Kvebeka i koreografiju „Kincugi”, Olivijea Lepena. Potom sledi„Riva i Repel”, iz Ženeve sa koreografijom „Dragi sine…”, a autori su Saša Riva i Simon Repel. Lučijano Roso, iz Buenos Ajresa predstavlja „Apokalipsink 2”. Kompanija Manuela Linjana iz Madrida donosi delo „VIVA!”, a tu je i Kompanija Ervea Kubija iz Kana sa komadom „Varvarske noći”, sa pričom o putovanju radi lepote, koja je iznad ratova.

– Festival mora biti platforma za najrazličitije glasove. Čak i one umetničke pristupe i zaključke, teme i estetiku sa kojima se ne slažemo. Poveznicu među radovima ne tražimo, jer je njihova polifonija jedini način da festival nadalje okuplja različitu publike i da traje. Uslov je – kvalitet – ističe za kraj Aja Jung.