Naučite da sedite za računarom

Višečasovno sedenje za računarom, bilo da ga koristite za posao ili razonodu, može ugroziti vaše zdravlje. Dugotrajno držanje ruku u neprirodnom položaju i stalno ponavljanje pokreta pri kucanju ili rukovanju mišem izazivaju povrede ruku i utiču na smanjenje njihove pokretljivosti, dok nepravilan položaj pri sedenju dovodi do problema sa kičmenim stubom. Zbog neprirodnog položaja pri radu dolazi do ukočenosti vrata i ramena, napetosti u glavi i vratu, ruke trnu a javlja se i bol u leđima i nogama.

Lečenje zdravstvenih poremećaja izazvanih višesatnim radom na računaru je dugotrajno i teško, često bez mogućnosti da dođe do izlečenja. Da biste sprečili da do njih dođe, veoma je važno uređenje radnog mesta. Ploča stola trebalo bi da bude visoka oko 70 centimetara, a radna stolica stabilna, prilagodljiva po visini i nagibu. Naslon za leđa mora biti blago zakrivljen, tako da prati prirodni položaj leđa i pruža oslonac u lumbalnom delu kičme, dok nasloni za ruke ne smeju biti viši od ploče stola. Sedište stolice ne sme imati oštru ivicu kako se prilikom sedenja ne bi poremetio krvotok u nogama, dok bi pregib kolena trebalo da bude malo iznad nivoa sedišta.

Najveći broj povreda ruku posledica je njihovog nepravilnog položaja tokom kucanja i korišćenja miša. Preporučljivo je da tastatura bude ergonomski oblikovana, kako bi ruke prilikom kucanja mogle da budu u prirodnom položaju. Zglobovi tokom rada ne bi trebalo da se savijaju, niti da se naslanjaju na tastaturu već da „lebde” iznad nje. Iako su tasteri pregledniji kada se zadnji deo tastature izdigne, ovo bi trebalo izbegavati jer se šake tada dovode u neprirodan položaj. Miša koristite što manje jer je prilikom njegove upotrebe ručni zglob nepravilno savijen – prema gore i u stranu.

Ako tokom rada osetite bol u rukama, ramenima ili vratu, obavezno napravite pauzu. Odmorite se, prošetajte i uradite vežbe istezanja. U slobodno vreme bavite se sportskim aktivnostima, prilagođenim vašim godinama i zdravstvenom stanju.

Prilikom rada na računaru opterećuje se i čulo vida. Prema istraživanjima, više od dve trećine korisnika kompjutera ima problema sa očima. Koncentrišući se na sadržaj na ekranu, ljudi manje trepću, što za posledicu ima sušenje, crvenilo i peckanje očiju. Posle višečasovnog neprekidnog gledanja u monitor može doći i do zamućenja vida, glavobolje, preosetljivosti na svetlost i poremećaja u percepciji boja. Zbog toga na svakih sat vremena, a ako je moguće i češće, treba napraviti pauzu od pet minuta i odmoriti oči tako što ćete zažmuriti, a zatim pojačano treptati i gledati u daljinu. Pažnju treba posvetiti i osvetljenju radnog mesta: svetlost ne sme biti bleštava, ne sme sijati direktno u monitor niti dolaziti iza njega.