Politizacija pravosuđa

Konačno smo dočekali da padnu maske. Nemam nameru nikoga da napadam, niti da osuđujem, samo zato što ima određeno političko mišljenje. Bogu hvala, naučen sam i do smrti ću se boriti za slobodno izražavanje mišljenja. Samo imam pravo da zahtevam i da se drugi prema meni tako ophode. Konkretno, održan je nekakav „Marš za pravosuđe”, a imaćemo i obustavu rada advokata zbog nedavno izglasanog seta pravosudnih zakona, nazvanih „Mrdićevim zakonima”, po njihovom podnosiocu – poslaniku Uglješi Mrdiću. Zaista nemam ništa protiv da na taj protest ili marš, kako god to nazvali, može da izađe ko god želi. Nemam ništa protiv i da kolege advokati, kojima se ti zakoni ne dopadaju, slobodno izaberu da ne rade. Ono što mi smeta je što mene, kao i ogroman broj kolega advokata koji smo pristalice donetog seta zakona, teraju da prihvatimo njihove stavove i nameću nam da idemo u obustavu rada. Na sve to, pojedini čelni ljudi naših advokatskih komora daju sebi za pravo da kažu kako govore u ime svih advokata. Oprostite, to nije tako.

Dakle, u moje ime ne govorite, jer sam glasao za tzv. Mrdićeve zakone i apsolutno ih podržavam. Nadam se da će se doneti još neki zakoni kojima će se urediti bezvlašće u pravosuđu, za koje ću sa obe ruke glasati, baš kao i za „Mrdićeve zakone”. Takođe, sudije i tužioci koji su izašli na ovaj protest, koji je po svemu bio politički – a sudije i tužioci bi morali da se klone političkog aktivizma i učešća na političkim protestima – ne mogu da daju sebi za pravo da govore u ime svih sudija i tužilaca. Sve ono što su pojedine sudije i tužioci, kao i predsednik Advokatske komore Beograda, istakli u svojim govorima, nešto je sa čim se duboko ne slažem i nemam nameru da prihvatim da takve stavove neko izgovara u moje ime. Statuti advokatskih komora su takvi da ako se izglasa odluka o obustavi rada dužni smo svi da je poštujemo. I ja ću se toga držati, kao neko ko je naučio da poštuje pravila, iako obustavu rada smatram sumanutom.

Najpre, obustavu rada imamo pravo da izglasamo ako je u pitanju nešto što direktno pogađa naš advokatski esnaf. Doneti set pravosudnih zakona ni u jednom članu ne pogađa advokaturu. Samim tim, ne postoji nijedan razlog da mi obustavljamo naš rad, a posebno nemamo nikakav razlog da izražavamo solidarnost sa tužiocima, jer ni njih ovaj set ne pogađa. Reče jedna koleginica advokat da bi trebalo sve učiniti da se „Mrdićevi zakoni” lagano povuku. Naprotiv, moje duboko uverenje je da doneti zakoni unapređuju rad naših tužilaštava i taj stav ću braniti na svakom mestu. Meni je drago da je ovaj set zakona presekao nečije lične ambicije i namere da tužilaštvo koristi kao političku batinu za određene revolucionarne ciljeve. Lično bih se na svakom mestu protivio da se ti zakoni povuku, jer su, po mom sudu, oni odlični. Neka druga vlast kada dođe, neka ih promeni ili stavi van snage, ali ovo što je uradila sadašnja vlast je po meni odlično. Samim tim, pomenuti „Marš za pravosuđe”, kao i izglasanu advokatsku obustavu rada na tri dana, cenim isključivo kao politički aktivizam. Ponašanje pojedinih sudija i tužilaca na tim političkim performansima i skupovima je više nego skandalozno, posebno njihovi govori. Prosto je neverovatno da se to toleriše i da nema reakcije na grozne zloupotrebe koje ti ljudi čine. Što se nas advokata tiče, odavno je jasno da postoji jedna politička struja u advokaturi kroz koju pojedine kolege pokušavaju da se afirmišu za neke sopstvene političke ciljeve. Bez obzira što su u sredinama gde žive na lokalnim izborima dobili taman toliko glasova da nisu ni za cenzus imali, odnosno ni rođena familija za njih nije glasala, kao ni najbliže komšije, oni uporno svoje neostvarene ambicije guraju kroz advokaturu.

Elem, ne osećam se dužnim, a ni pozvanim, da trpim štetu u svom poslu zbog nečijih neostvarenih političkih ambicija. Ponavljam, nemam ništa protiv da svako ima politički stav, da aktivno učestvuje u političkom životu, da debatuje u medijima, da slobodno izražava političko uverenje, ali veoma sam protivan da političke ambicije ubacuje u esnaf i da se na taj način zloupotrebljavaju organi advokatskih komora. Mi danas dajemo podršku tužiocima zbog njihove navodne ugroženosti od donetih zakona, mada smatram da su ti zakoni odlični upravo za tužioce. No, bez obzira na to, da li smo se ikada zapitali kada su to tužioci nama advokatima u bilo čemu pružili bilo kakvu podršku? Advokatura bi možda trebalo da obustavi rad zbog ponašanja tužilaca prema nama, jer baš u tom Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal, za kojim se sada ridaju tolike suze, advokati se osećaju užasno obespravljeno. Tamo se sve čini da mi kao odbrana nemamo gotovo nikakva prava, kao ni naši branjenici, pa nisam video da je neko predlagao obustavu rada. Da ne pišem o tome da u ostalim tužilaštvima imamo situacije da se tužilac ponaša kao sudija, da nam ne daju zapisnike sa saslušanja, da se svim silama trude da onemoguće odbranu da ima ravnopravan status u postupku… Posebno je skandalozno što još uvek imamo situacije da su sudovi i tužilaštva u istim zgradama i da u mnogim predmetima imamo prethodne dogovore sudije i tužioca kako će se odvijati tok pretresa, čime se flagrantno krši ravnopravnost strana u postupku. Nisam video da je neko od kolega zbog toga predložio obustavu rada, jer ako je nešto bitno za postupak, to je poštovanje načela ravnopravnosti strana u postupku. Nema kolege koji nije doživeo skandalozne situacije da pre početka glavnog pretresa prvo uđe tužilac u sudnicu i iza zatvorenih vrata razgovara sa sudijom.

Obustavu rada nismo imali kada je ubijen kolega Miša Ognjanović, kada su fizički napadane pojedine kolege, ne bunimo se što pojedine kolege bukvalno jedva preživljavaju, jer nisu deo korporacijskih kancelarija. Ali zato izlazimo da se solidarišemo sa onima koji su po 20 i kusur godina upućeni, jer ih neko namerno sve do sada nije izabrao, pa valjda bi mi trebalo da zaplačemo što im se sada to upućivanje uskraćuje i što moraju da se vrate tamo odakle su upućeni. Izabrani inače nisu, jer dok su na upućivanju bili su pogodni za ucenjivanje kako da rade i sprovode istrage, s obzirom na to da bi u suprotnom bili vraćeni tamo odakle su upućeni, na znatno nižu platu. Njima status upućenog tužioca nije smetao sve ove godine i nisu se bunili zbog toga. Valjda im je bila bitna samo pozamašna plata u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal. Solidarišemo se zato što se oduzima Vrhovnom javnom tužiocu monopol na upućivanje tužioca i prenosi se odlučivanje na kolektivni organ, kakav je Visoki savet tužilaštva. Izvinite, a šta je u tome problem i šta tu nama advokatima konkretno smeta? Šta je loše u tome što će ubuduće o upućivanju odlučivati kolektivni organ, a ne pojedinac kao što je to do sada bila Zagorka Dolovac? Uostalom, ovo je bio jedan od zahteva Venecijanske komisije, u koju se sada toliko kunu kritičari ovih zakona.

Lično sam godinama bio politički aktivan i danas podržavam vladajuću garnituru. Član sam predsedništva vladajuće stranke. To je moje pravo i moj politički stav. No, moj politički stav nemam nameru da mešam u profesiju kojom se bavim i da koristim komorske organe za politički aktivizam. Ne zanima me ko sedi u komorama, ni kako se ti izbori za komore odvijaju i nikada u životu se neću petljati u to. Samo molim da meni kao privatniku niko ne remeti posao i da mi zbog političkih ciljeva nameće besmislene obustave rada, jer uredno plaćam porez, a da bih ga platio moram prethodno da zaradim. Da bih zaradio, moram da radim i ne želim da mi niko uskraćuje moje pravo na rad zbog privatnih političkih ambicija. Kao što ne želim da bilo ko govori u moje ime protiv donetih zakona, a sasvim sam snažno uveren da nisam jedini koji taj stav izražava. Svako ko želi da se bavi politikom, molim lepo, neka izađe na izbore i neka ponudi svoj plan i program narodu. Samo nemoj da istupa u ime advokature, u ime tužilaca ili svih sudija, već neka to čini u sopstveno ime. Dosta više sa politizacijom pravosuđa.

*Narodni poslanik