Otkazi kao preventiva

Crvenka – Buru nezadovoljstva izazvao je novi Kolektivni ugovor koji je zaposlenima u Fabrici šećera „Crvenka“ ponudio njen većinski vlasnik - grčka kompanija „Helenik šugar“. Ponajviše s toga što predviđa smanjenje zarada za 50 odsto i otpuštanje najmanje 70 radnika. Na nekoliko protestnih skupova, organizovanih tim povodom u minulih desetak dana, ukazano je na neodrživost uslova pod kojima poslodavac želi „da sačuva svoje profitabilne interese na uštrb radnika.“

Crvenčani smatraju da takva namera nema uporišta u pričama o svetskoj ekonomskoj krizi, budući da je u proteklih pet godina, od kada je privatizovana, ova velika fabrika predstavljala primer dobrog i stabilnog poslovanja. Prema rečima Predraga Nikića, predstavnika Slobodnog sindikata Srbije, i upravo završena sezona prerade šećerne repe bila je veoma berićetna, čak uspešnija nego prethodna kada je ostvaren profit od osam miliona evra.

- Smatramo da je rukovodstvo fabrike u ovom slučaju postupilo stihijno i bez ikakvog realnog osnova. Restriktivne mere sadržane u Kolektivnom ugovoru ne možemo prihvatiti, jer grubo ugrožavaju našu socijalnu sigurnost, a uz to i nisu u skladu sa važećim pravnim propisima. Obrazloženje vlasnika da, navodno, dolaze teški dani i za industriju šećera nikako ne stoji, tim pre što iza nas stoji rekordna kampanja – kaže za naš list Dragomir Lazović, predsednik fabričkog sindikata „Nezavisnost.“

Ispada, kako se čulo na protestnim okupljanjima, da je globalna kriza dobro došla „Helenik šugaru“ da preventivno, za svaki slučaj,  kreše plate i otpušta radnike, što je – tvrde Crvenčani – u totalnoj suprotnosti sa Zakonom o radu. Takvo tumačenje stiglo im je i od republičkog ministarstva za rad i socijalnu politiku, ali se rukovodstvo fabrike uopšte ne oglašava povodom njihovog zahteva da se pregovara o novom Kolektivnom ugovoru. Zato će – ističe Milorad Komazec, predsednik Samostalnog sindikata u ovom preduzeću – protestna okupljanja biti nastavljena, sve dok poslodavac ne izrazi spremnost za dijalog, pa i po cenu generalne obustave rada.

Veliko nezadovoljstvo izazvala je i odluka o otpremninama za radnike koji su spremni da dobrovoljno napuste posao, mada ona iznosi 11 hiljada evra za jednu deceniju radnog staža, odnosno po hiljadu evra više za svaku narednu godinu. I to, smatraju predstavnici reprezentativnih sindikata, nije u skladu sa datim obećanjima, a pogotovo sa očekivanjima radnika i pokazateljima poslovanja ove fabrike u kojoj je, nakon privatizacije, broj zaposlenih sa 550 sveden na 270.

Generalni direktor šećerane „Crvenka“ Tomas Kucijamanis, nije želeo da komentariše bunt radnika, ali je, ipak, podsetio da su njihova mesečna primanja već godinama „kudikamo veća od zarada u ostalim šećeranama u Srbiji i znatno su iznad republičkog proseka.“

Petko Koprivica