U vremenu kada zapadna pedagogija sve češće promoviše „meko roditeljstvo” i slobodu izbora kao vrhovnu vrednost, roditelji se podstiču da „slušaju” decu, uključuju ih u odluke i neguju emocionalnu autonomiju od najranijeg doba. Ipak, postavlja se pitanje: da li deci zaista treba neograničen prostor za odluke ili im je pre svega potrebna jasna struktura, vođstvo i razvoj kompetencija korak-po-korak?

Sve više pedagoga, psihologa i obrazovnih istraživanja ukazuje na to da prerano davanje potpune autonomije, bez postavljanja granica i zabrana, ne znači osnaživanje, već često stvara teret koji dete još nije spremno da nosi.

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by Wealthy Educator | Business Lessons (@itswealthyeducator)

Deci, zapravo, nije potreban beskonačan izbor, već vođstvo pre slobode, struktura pre autonomije i veštine pre prava na formiranje vlastitog čvrstog stava. Odgovornost bez pripreme ne gradi samopouzdanje, ona stvara pritisak, piše itswealthyeducator.

Kada se detetu prepusti da odlučuje o stvarima za koje još nema znanje, iskustvo ili emocionalnu zrelost, to više nije čin ljubaznosti, već puštanje u život bez osnova.

Ovu paradigmu jasno ilustruje način vaspitanja u mnogim kineskim porodicama. Tradicionalno, kineski roditelji, često simbolično nazvani „roditelji-tigrovi”, postavljaju visoke standarde i naglašavaju disciplinu, učenje i rad kao osnovne stubove razvoja. U takvom sistemu, ranije usvajanje veština kao što su čitanje, matematika i upornost, smatra se temeljem za kasniju slobodu izbora i izražavanja, što se često ogleda u snažnoj akademskoj istrajnosti dece u Kini, prenosi CGTN.

Prvo trening

Za razliku od zapadnih roditeljskih modela zasnovanim na emocionalnoj autonomiji dece, kineski pristup pokazuje da sloboda dolazi kao rezultat kompetencije, a ne kao njen preduuslov. Suština nije u kontroli niti u surovosti, već u pravom tajmingu. Baš kao što nikome ne bismo dali volan automobila pre nego što nauči saobraćajna pravila, tako ni mladim generacijama ne možemo da prepustimo punu slobodu, pre nego što steknu potrebne veštine.

Razlike u obrazovnim i vaspitnim filozofijama to jasno oslikavaju. Dok zapadne kulture često praktikuju pristup „prvo sanjaj”, mnoge istočne, uključujući kinesku, naglašavaju „prvo treniraj”. Jedan model daje prioritet izražavanju, drugi sposobnostima.

U praksi, društva sa snažnijom roditeljskom strukturom često beleže ranije savladavanje osnovnih veština, veću akademsku istrajnost i izraženiju sposobnost odlaganja zadovoljstava, upravo zato što deca prvo uče kako da uče, a tek onda dobijaju širi spektar izbora.

Učenici iz istočne Azije redovno su među najboljima na međunarodnim testiranjima iz matematike, nauke i čitanja, a najveći procenat njih je i među studentima prestižnih svetskih univerziteta. Taj uspeh se ne pripisuje samo talentu, već sistematičnom radu, disciplini i dugoročnom ulaganju u veštine.

Osnovni postulati roditeljstva u Kini

Sloboda se ne oduzima. Ona se zaslužuje.

Izbor dolazi onda kada veštine postoje.

Autonomija dolazi tek kada postoji kompetencija.

Autonomija nije početna tačka. Ona je rezultat.

Istorijski posmatrano, kineski obrazovni i porodični sistemi naglašavaju kolektivne vrednosti, poštovanje autoriteta i disciplinu, što se do danas odražava i u roditeljskim pristupima.

Mada moderni kineski roditelji sve više kombinuju tradicionalne i savremenije metode, a neki deci daju i više prostora za individualnost i kreativnost, pa čak i decentralizuju pritisak na isključivo akademski uspeh, osnovna filozofija ostaje: veštine i sposobnosti se grade pre nego što sloboda može da bude dodeljena.

Decenijama su kineski roditelji smatrani veoma strogim roditeljima sa pojačanom kontrolom nad decom, sa snažnom odlučnošću za boljim akademskim uspehom u školi, čak i na račun svega ostalog.

U modernoj Kini sve više se primenjuje drugačiji stil roditeljstva, jer je mlađa, kosmopolitskija generacija kineskih roditelja zauzela centralno mesto. Više nisu opsednuti time da svoju decu pretvore u „zmajeve i fenikse” društva, već traže sveobuhvatnije obrazovanje, gde se visoko cene nezavisnost uma i spremnost da se doprinese društvenom dobru, zaključuje CGTN News.