У времену када западна педагогија све чешће промовише „меко родитељство” и слободу избора као врховну вредност, родитељи се подстичу да „слушају” децу, укључују их у одлуке и негују емоционалну аутономију од најранијег доба. Ипак, поставља се питање: да ли деци заиста треба неограничен простор за одлуке или им је пре свега потребна јасна структура, вођство и развој компетенција корак-по-корак?

Све више педагога, психолога и образовних истраживања указује на то да прерано давање потпуне аутономије, без постављања граница и забрана, не значи оснаживање, већ често ствара терет који дете још није спремно да носи.

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by Wealthy Educator | Business Lessons (@itswealthyeducator)

Деци, заправо, није потребан бесконачан избор, већ вођство пре слободе, структура пре аутономије и вештине пре права на формирање властитог чврстог става. Одговорност без припреме не гради самопоуздање, она ствара притисак, пише itswealthyeducator.

Када се детету препусти да одлучује о стварима за које још нема знање, искуство или емоционалну зрелост, то више није чин љубазности, већ пуштање у живот без основа.

Ову парадигму јасно илуструје начин васпитања у многим кинеским породицама. Традиционално, кинески родитељи, често симболично названи „родитељи-тигрови”, постављају високе стандарде и наглашавају дисциплину, учење и рад као основне стубове развоја. У таквом систему, раније усвајање вештина као што су читање, математика и упорност, сматра се темељем за каснију слободу избора и изражавања, што се често огледа у снажној академској истрајности деце у Кини, преноси CGTN.

Прво тренинг

За разлику од западних родитељских модела заснованим на емоционалној аутономији деце, кинески приступ показује да слобода долази као резултат компетенције, а не као њен предууслов. Суштина није у контроли нити у суровости, већ у правом тајмингу. Баш као што никоме не бисмо дали волан аутомобила пре него што научи саобраћајна правила, тако ни младим генерацијама не можемо да препустимо пуну слободу, пре него што стекну потребне вештине.

Разлике у образовним и васпитним филозофијама то јасно осликавају. Док западне културе често практикују приступ „прво сањај”, многе источне, укључујући кинеску, наглашавају „прво тренирај”. Један модел даје приоритет изражавању, други способностима.

У пракси, друштва са снажнијом родитељском структуром често бележе раније савладавање основних вештина, већу академску истрајност и израженију способност одлагања задовољстава, управо зато што деца прво уче како да уче, а тек онда добијају шири спектар избора.

Ученици из источне Азије редовно су међу најбољима на међународним тестирањима из математике, науке и читања, а највећи проценат њих је и међу студентима престижних светских универзитета. Тај успех се не приписује само таленту, већ систематичном раду, дисциплини и дугорочном улагању у вештине.

Основни постулати родитељства у Кини

Слобода се не одузима. Она се заслужује.

Избор долази онда када вештине постоје.

Аутономија долази тек када постоји компетенција.

Аутономија није почетна тачка. Она је резултат.

Историјски посматрано, кинески образовни и породични системи наглашавају колективне вредности, поштовање ауторитета и дисциплину, што се до данас одражава и у родитељским приступима.

Мада модерни кинески родитељи све више комбинују традиционалне и савременије методе, а неки деци дају и више простора за индивидуалност и креативност, па чак и децентрализују притисак на искључиво академски успех, основна филозофија остаје: вештине и способности се граде пре него што слобода може да буде додељена.

Деценијама су кинески родитељи сматрани веома строгим родитељима са појачаном контролом над децом, са снажном одлучношћу за бољим академским успехом у школи, чак и на рачун свега осталог.

У модерној Кини све више се примењује другачији стил родитељства, јер је млађа, космополитскија генерација кинеских родитеља заузела централно место. Више нису опседнути тиме да своју децу претворе у „змајеве и фениксе” друштва, веć траже свеобухватније образовање, где се високо цене независност ума и спремност да се допринесе друштвеном добру, закључује CGTN News.