Naše divne banje

Sa suprugom sam prvi put bio u Selters banji, tačnije u Institutu za reumatske bolesti. Oduševili smo se. Jako prijatan razgovor sa lekarom, dr Miodragom Milojevićem i njegovom divnom medicinskom sestrom, preko vrlo stručnih, agilnih, nasmejanih i raspoloženih fizioterapeuta, mladih, a iskusnih, od bazena, terapije peloidom, elektroterapije, radne, kineziterapije... – svuda.

Čisto, uredno, sve na vreme, toplo u čitavom kompleksu, baš okrepljujuće. Lekar mi je preporučio 15 dana, ali pošto plaćamo, odlučili smo se za 10 dana boravka i terapije. Nije samo subjektivno, već stvarno – osećamo se bolje. Ja imam tegobe sa zglobovima. Poštovali smo sve savete i preporuke, potrudili smo se da vežbe odradimo tačno i potpuno. Zglobovi više nisu bolni kao ranije, pokretljiviji su i po povratku kući nastavljamo s preporukama lekara i terapeuta.

Supruga ima Parkinsonovu bolest, operisala je kuk i bila je u Ribarskoj banji, pa u Atomskoj banji, tačnije, Specijalnoj bolnici „Gornja Trepča”, već nekih pet-šest puta po desetak dana.

Bili smo i u banji Vrujci, pa u Lukovskoj i sada u Selters banji. Sve su predivne. Ne samo nas dvoje, već i u razgovoru s ostalim pacijentima i posetiocima banja, izražavamo žaljenje što nam sve banje, ne samo one koje su na najvećem glasu – Sokobanja, Vrnjačka Banja... nisu bolje posećene.

Ako nam predstoji neka reforma školstva, eto prilike da utičemo na patriotsku svest roditelja, učenika i nastavnog osoblja.

Imamo utisak da je uvreženo mišljenje u našem narodu da su banje samo za stare i bolesne. Nije tako. Tvrdimo. Toliko ima lepih sadržaja i za mlade, da skromnim porodicama, verujemo, banje mogu više da gode od mora koje nemamo. I da jeftinije prođu. Imamo sličnih primera i u okruženju. Mađari, Slovenci, Hrvati, BiH isto imaju banje, zahvaljujući kojima ostvaruju i bolje prihode od nas.

Čujemo da se planira proširenje Specijalne bolnice Selters. To nas raduje, jer vidimo da ima puno gostiju, pogotovo iz Beograda, koji je na svega četrdesetak kilometara od ove banje s predivnom prirodom, čistim vazduhom, širinom pogleda i blizinom grada, Mladenovca, ako je potrebno.

Pored oduševljenja, imamo i nekoliko primedaba. Verujemo da bi ti problemi, barem neki, mogli vrlo lako i s malim ulaganjima da se otklone. Prvo što bode oči jeste to što nema vidne reklame – obaveštenja na ulaznoj kapiji u Specijalnu bolnicu Selters, pa sam produžio i promašio ulaz. Velika je mana to što na česmama nema pitke vode, pa se preporučuje da se voda kupuje jer je česmovača često mutna i žuta. Česma na dvorištu s lekovitom vodom ne radi. Mana je i to što nema apoteke, makar da radi svakog drugog dana, kao u Gornjoj Trepči. Postoji predivan hol u stacionaru 2, sa klavirom, restoranom... ali nema poslastičarnice (što je ženina primedba), mada mogu da se naruče palačinke. U holu nedostaju informacije o turističkim i istorijskim mestima u okolini, verskim objektima, neka, makar mala biblioteka (kao u Vrujcima), jer ima se vremena dok se čeka, neki leci ili propagandni materijal, ili možda iscrtana mapa tog dela Srbije sa znamenitostima...

Imamo još dobronamernih primedbi, ali ako će se uskoro proširivati i znatnije ulagati, uzdržavamo se od daljeg nabrajanja. Malo mesta za parkiranje vozila, čini mi se, ipak je veći problem.

Dobra organizacija u Specijalnoj bolnici svakog dana, i za vikend i za državne praznike, takođe prija. Jeste da se stvore male gužve, ali i to je prilika da se razmene iskustva i saveti među pacijentima, a osoblje sve nastale situacije s lakoćom rešava. I to uz pesmu. Lagana, tiha muzika prija tokom terapije, a terapeuti su kao na iglama – skaču na svaki mig pacijenta. Svuda ima i poneki biser, kao Ivan na elektroterapiji, koji s pesmom na usnama i uvek zgodnim dosetkama otkravljuje i najnamrgođenije.

Uz opšte oduševljenje zbog boravka i lečenja u tih nekoliko banja, imam i jednu veću primedbu: saobraćajnice su nam jako loše označene, saobraćajna signalizacija često pretrpana, ali na mnogim mestima gde je neophodno – nedostaje prava informacija. Kad se teško snalazimo mi, domaći gosti, kako li se snalaze stranci? A predstoji nam i Ekspo.

Anđelko Životić,

Požarevac