Наше дивне бање

Са супругом сам први пут био у Селтерс бањи, тачније у Институту за реуматске болести. Одушевили смо се. Јако пријатан разговор са лекаром, др Миодрагом Милојевићем и његовом дивном медицинском сестром, преко врло стручних, агилних, насмејаних и расположених физиотерапеута, младих, а искусних, од базена, терапије пелоидом, електротерапије, радне, кинезитерапије... – свуда.

Чисто, уредно, све на време, топло у читавом комплексу, баш окрепљујуће. Лекар ми је препоручио 15 дана, али пошто плаћамо, одлучили смо се за 10 дана боравка и терапије. Није само субјективно, већ стварно – осећамо се боље. Ја имам тегобе са зглобовима. Поштовали смо све савете и препоруке, потрудили смо се да вежбе одрадимо тачно и потпуно. Зглобови више нису болни као раније, покретљивији су и по повратку кући настављамо с препорукама лекара и терапеута.

Супруга има Паркинсонову болест, оперисала је кук и била је у Рибарској бањи, па у Атомској бањи, тачније, Специјалној болници „Горња Трепча”, већ неких пет-шест пута по десетак дана.

Били смо и у бањи Врујци, па у Луковској и сада у Селтерс бањи. Све су предивне. Не само нас двоје, већ и у разговору с осталим пацијентима и посетиоцима бања, изражавамо жаљење што нам све бање, не само оне које су на највећем гласу – Сокобања, Врњачка Бања... нису боље посећене.

Ако нам предстоји нека реформа школства, ето прилике да утичемо на патриотску свест родитеља, ученика и наставног особља.

Имамо утисак да је уврежено мишљење у нашем народу да су бање само за старе и болесне. Није тако. Тврдимо. Толико има лепих садржаја и за младе, да скромним породицама, верујемо, бање могу више да годе од мора које немамо. И да јефтиније прођу. Имамо сличних примера и у окружењу. Мађари, Словенци, Хрвати, БиХ исто имају бање, захваљујући којима остварују и боље приходе од нас.

Чујемо да се планира проширење Специјалне болнице Селтерс. То нас радује, јер видимо да има пуно гостију, поготово из Београда, који је на свега четрдесетак километара од ове бање с предивном природом, чистим ваздухом, ширином погледа и близином града, Младеновца, ако је потребно.

Поред одушевљења, имамо и неколико примедаба. Верујемо да би ти проблеми, барем неки, могли врло лако и с малим улагањима да се отклоне. Прво што боде очи јесте то што нема видне рекламе – обавештења на улазној капији у Специјалну болницу Селтерс, па сам продужио и промашио улаз. Велика је мана то што на чесмама нема питке воде, па се препоручује да се вода купује јер је чесмовача често мутна и жута. Чесма на дворишту с лековитом водом не ради. Мана је и то што нема апотеке, макар да ради сваког другог дана, као у Горњој Трепчи. Постоји предиван хол у стационару 2, са клавиром, рестораном... али нема посластичарнице (што је женина примедба), мада могу да се наруче палачинке. У холу недостају информације о туристичким и историјским местима у околини, верским објектима, нека, макар мала библиотека (као у Врујцима), јер има се времена док се чека, неки леци или пропагандни материјал, или можда исцртана мапа тог дела Србије са знаменитостима...

Имамо још добронамерних примедби, али ако ће се ускоро проширивати и знатније улагати, уздржавамо се од даљег набрајања. Мало места за паркирање возила, чини ми се, ипак је већи проблем.

Добра организација у Специјалној болници сваког дана, и за викенд и за државне празнике, такође прија. Јесте да се створе мале гужве, али и то је прилика да се размене искуства и савети међу пацијентима, а особље све настале ситуације с лакоћом решава. И то уз песму. Лагана, тиха музика прија током терапије, а терапеути су као на иглама – скачу на сваки миг пацијента. Свуда има и понеки бисер, као Иван на електротерапији, који с песмом на уснама и увек згодним досеткама открављује и најнамргођеније.

Уз опште одушевљење због боравка и лечења у тих неколико бања, имам и једну већу примедбу: саобраћајнице су нам јако лоше означене, саобраћајна сигнализација често претрпана, али на многим местима где је неопходно – недостаје права информација. Кад се тешко сналазимо ми, домаћи гости, како ли се сналазе странци? А предстоји нам и Експо.

Анђелко Животић,

Пожаревац