Premijer Macut: Sistem e-Bolovanja je korak ka digitalnim bolnicama i klinikama

Predsednik Vlade Srbije prof. dr Đuro Macut izjavio je danas da uvođenje sistema e-Bolovanja predstavlja korak ka transformaciji zdravstvenog sistema i podizanja nivoa zdravstvenih usluga, dodajući da implementacija sistema olakšava svima rad.        

On je to rekao medijima nakon obilaska zdravstvene stanice Kumodraž-1, ogranka Doma zdravlja Voždovac, koju je obišao zajedno sa ministrom zdravlja Zlatiborom Lončarom i direktorom Kancelarije za IT i e-Upravu Mihailom Jovanovićem i gde je imao priliku da vidi kako u praksi izgleda primena e-Bolovanja.

„Ovo je jako dobar pokazatelj kako se može unaprediti rad javne uprave. Zdravstvo je jedan od najvećih stubova socijalnog dela javne uprave i dobar je indikator kad se nešto menja. Ovo je korak ka tome da napravimo transformaciju uopšte zdravstvenog sistema i da idemo ka nečemu višem, da u stvari podignemo nivo zdravstvene usluge na još više nivoe i to je nešto što je moja ideja, da pređemo i na digitalne bolnice i na digitalne klinike što će biti zapravo najviši rang nečega čemu težimo", rekao je Macut.

Istakao je da je Ministarstvo zdravlja neophodno u čitavom ovom projektu, a zahvalio je i Kancelariji za informacione tehnologije na dugogodišnjem radu i prepoznavanju koristi ovakvih sistema.

„Za državu je jako bitno da ima ovakve sisteme i implementacija ovog sistema olakšava svima rad, daje nam jednu perspektivu u radu, mislim da će svi biti zadovoljniji nego što su bili. Ovaj sistem treba da se uhoda, od aprila meseca kreću i obračuni, isplate po privremenoj onesposobljenosti za rad, odnosno bolovanju. Nadam se da ćemo ove godine uspostaviti i korekturu tog sistema, da vidimo šta može još da se popravi, na koji način da usaglasimo i sa korisnicima, kao što su pacijenti s jedne strane i s druge strane lekari, da im se omogući da lakše prate tok bolesti svojih pacijenata, koji imaju u svojim kartotekama", rekao je Macut.

Zaključio je da je uvođenje sistema odličan pokazatelj koliko se može postići digitalizacijom javne uprave, prenosi Tanjug.

Od početka godine otvoreno više od 230.000 elektronskih bolovanja

Direktor Kancelarije za IT i e-Upravu Mihailo Jovanović izjavio je da je od početka godine primenom zakona „e-Bolovanje-poslodavac" povezano 5.500 lekara sa više od 40.000 poslodavaca i da je u tom periodu otvoreno više od 230.000 bolovanja preko elektronskih doznaka.

On je to rekao novinarima nakon obilaska rekonstruisane zdravstvene stanice Kumodraž-1, ogranka Doma zdravlja Voždovac, koju je obišao zajedno sa premijerom Đurom Macutom i ministrom zdravlja Zlatiborom Lončarom, gde je imao priliku da vidi kako u praksi izgleda primena e-Bolovanja.

„Danas smo u Domu zdravlja Voždovac, obilazimo ovu predivnu i rekonstruisanu zdravstvenu stanicu i između ostalog imamo prilike da se uverimo kako ide primena zakona 'e-Bolovanje-poslodavac', odnosno implementacija najvećeg informacionog sistema, koji sa jedne strane povezuje sve naše izabrane lekare u Srbiji, a sa druge strane poslodavce i Republički fond zdravstvenog osiguranja (RFZO)", rekao je Jovanović.

Podsetio je da je od 1. januara omogućeno otvaranje i zatvaranje bolovanja, kao i da je do sada, kako kaaže, otvoreno više od 230.000 ovih elektronskih doznaka, što mnogo znači i građanima, poslodavcima i državi.

„Građani više nisu kuriri koji idu i nose svoje dokumenta od šaltera do šaltera. Poslodavci istog sekunda dobijaju informaciju da je otvoreno bolovanje i sva komunikacija sa RFZO postaje elektronska, a naravno ovo znači i državi, jer kad ima zadovoljne građane i zadovoljne poslodavce, to puno znači i samoj državi", rekao je Jovanović.

On je najavio da od 1. aprila kreće i naredna faza, koja će podrazumevati da komunikacija poslodavaca sa RFZO kod obračuna i refundacija naknade zarade postaje u potpunosti elektronska.

„Od 1. aprila, poslodavci mogu da traže ponovnu ocenu od strane izabranog lekara ili lekarskih komisija, što se ranije nije dešavalo, jer jednostavno papirna forma to nije dozvoljavala", rekao je Jovanović.    

On je naveo da su na ovom sistemu radili najbolji timovi Ministarstva zdravlja, RFZO, Kancelarije za IT i e-Upravu, dok su u definisanju samog zakona učestvovali i Ministarstvo privrede, Ministarstvo finansija i Ministartsvo za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, prenosi Tanjug.