Od fa­bri­ke bi­ci­ka­la osta­će mu­zej

Su­bo­ti­ca – To­kom fe­bru­a­ra ba­ge­ri su srav­ni­li sa ze­mljom jed­nu od su­bo­tič­kih fa­bri­ka po ko­ji­ma je ne­ka­da bi­la po­zna­ta na pro­sto­ru či­ta­ve ne­ka­da­šnje Ju­go­sla­vi­je. Objek­ti fa­bri­ke bi­ci­ka­la „Par­ti­zan” u ši­rem cen­tru gra­da ne­sta­li su pred na­le­tom no­vih tr­žnih cen­ta­ra.

I ma­da fa­bri­ka već vi­še od de­ce­ni­je ni­je ra­di­la, ru­še­nje zgra­da u ko­ji­ma su se ne­ka­da pro­iz­vo­di­li na­da­le­ko ču­ve­ni „par­ti­za­no­vi” bi­ci­kli, ras­tu­žio je Su­bo­ti­ča­ne i po­bu­dio no­stal­gi­ju, jer je obje­kat od cr­ve­nih ci­ga­la i rit­mom lu­ko­va bio jed­no od pre­po­zna­tlji­vih grad­skih obe­lež­ja. Mno­gi su se za­pi­ta­li zbog če­ga, ma­kar u sklo­pu no­vog pro­daj­nog cen­tra, ni­je de­li­mič­no sa­ču­va­na upe­ča­tlji­va fa­sa­da sta­re fa­bri­ke.

– Zgra­da ne­ka­da­šnje fa­bri­ke „Par­ti­zan” na­la­zi­la se pod pret­hod­nom za­šti­tom kao kul­tur­no do­bro, ali je ona, na­ža­lost, dav­no is­te­kla. Ta­ko­đe, o objek­tu go­di­na­ma ni­je vo­đe­na od­go­va­ra­ju­ća bri­ga, i on je u ve­li­koj me­ri pro­pao i za­dr­ža­va­nje ne­ka­da­šnje fa­sa­de bi­lo je go­to­vo pot­pu­no ne­is­pla­ti­vo. Na­ža­lost, ni­su sa­ču­va­ne ni ma­ši­ne ko­je su ko­ri­šće­ne u ovim po­go­ni­ma. Ipak, iako ni­smo ima­li prav­ni osnov za to, u do­go­vo­ru sa no­vim in­ve­sti­to­rom us­pe­li smo da sa­ču­va­mo sta­ru ku­lu, ne­ka­da­šnji deo fa­brič­kog po­go­na. Ide­ja je da su tu for­mi­ra ma­li mu­zej u ko­jem bi sa­ču­va­li se­ća­nje na ne­ka­da­šnju fa­bri­ku i njen pro­iz­vod – ka­že za „Po­li­ti­ku” Ba­laž Sič, di­rek­tor Me­đu­op­štin­skog za­vo­da za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re.

Mno­ge fa­bri­ke ko­je ni­su iz­dr­ža­le tran­zi­ci­ju, ne sa­mo da ne ra­de, već vi­še ni fi­zič­ki ne po­sto­je.

Ta­ko su sru­še­ni po­go­ni „Zor­ke”, a ne­dav­no i nje­ne ćer­ke fir­me „Sla­vi­ce”, ne­ma ni „29. no­vem­bra”, a sa­da ni „Par­ti­za­na”.

Na sa­ču­va­nim ku­la­ma osta­la je za­be­le­že­na go­di­na ka­da je po­če­la da ra­di – 1888. go­di­na, ka­da je osno­va­na kao „Fa­bri­ka Mir­ko Rot­man”, ko­ja svo­je ime du­gu­je osni­va­ču. Bi­la je to, ka­ko be­le­ži i isto­ri­čar Ste­van Mač­ko­vić u knji­zi „In­du­stri­ja i in­du­stri­jal­ci Su­bo­ti­ce (1918–1941)”, liv­ni­ca gvo­žđa, fa­bri­ka opru­ga i me­tal­nog na­me­šta­ja.

Tri­de­se­tih go­di­na 20. ve­ka po­či­nje da pro­iz­vo­di bi­ci­kle, a si­ro­vi­ne i de­lo­ve za tu pro­iz­vod­nju na­ba­vlja­ju iz Ne­mač­ke.

Vla­sni­ci Be­la Ga­jer i nje­go­va su­pru­ga ju­na 1944. go­di­ne de­por­to­va­ni su u Ne­mač­ku oda­kle se ni­su vra­ti­li, a 1945. go­di­ne no­ve vla­sti pra­ve pre­sek sta­nja i kon­sta­tu­ju da fa­bri­ka ima ka­pa­ci­tet za pro­iz­vod­nju 7.000 kre­ve­ta, 2.000 ma­lih po­ljo­pri­vred­nih ma­ši­na, 1.200 bi­ci­ka­la i 240 to­na že­le­znog li­va go­di­šnje. Fa­bri­ka je 1949. go­di­ne do­bi­la na­zi­va „Par­ti­zan” i bi­lo je spe­ci­ja­li­zo­va­na za pra­vlje­nje bi­ci­ka­la.