Internetom do „Nove Vizantije”

Ovim tekstom započinjemo seriju napisa o onima koji su uzeli startap kredite koje odobravaju iz budžeta Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, Republička agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća i Fond za razvoj Srbije.

U 2007. godini odobreno je 1.507 startap kredita u iznosu od 1,8 milijardi, a u 2008. godini 2.276 u iznosu od 2,8 milijardi dinara. Ove kredite do sada je uzelo 2.738 preduzetnika i 1.045 privrednih društava.

Ćilim, vez, tkanice i druge tradicionalne srpske rukotvorine mogu da budu lep detalj na ekskluzivnom i unikatnom nameštaju, što potvrđuje i to što takve predmete koje pravi Ivan Cvejić i njegova „Nova Vizantija” kupuju strane diplomate u Beogradu i što njima arhitekte opremaju ekskluzivne enterijere.

– Inspiracija je podneblje koje je prebogato i treba ga iskoristiti na pravi način. Ovakav nameštaj može da ispriča priču o lepoj, bogatoj, građanskoj Srbiji, a istovremeno ima oslonac u svetskom i evropskom dizajnu. Prva kolekcija naišla je na dobar prijem kod ljudi iz branše, ali i potencijalnih kupaca – priča Cvejić.

On je mlad čovek i kaže da je oduvek znao da će praviti nameštaj i to ne bilo kakav. Posle jednog neuspelog pokušaja da bude primljen na Akademiju primenjenih umetnosti nije želeo da gubi vreme, već je završio šumarski fakultet, odsek prerada drveta. Počeo je najpre da restauriše i konzervira stari nameštaj, a na listi radova su, između ostalog, i kabinet gradonačelnika Beograda u Starom dvoru. Trenutno je zaokupljen radovima na nameštaju u legatu slikara Petra Lubarde na Dedinju.

Pomenuti posao, međutim, nije ga zadovoljavao. Njegova želja je bila da pravi unikatni nameštaj, a za sprovođenje u realnost bio mu je potreban novac koji je našao na adresi Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja i Fonda za razvoj. Radi se, tačnije, o njihovim startap kreditima. Radionicu za restauraciju i konzervaciju je dodatno opremio za proizvodnju unikata, međutim bio mu je potreban novac za pronalaženje prostora gde će svoju kolekciju izlagati.

– Plasiranje proizvodnje je bila velika prepreka. Nismo imali adekvatan prostor za izlaganje, a u našem slučaju to ne može biti radnja s izlogom. Naš koncept je dizajn studio u kome klijent uglavnom ne kupi ono što vidi, već u skladu s njegovim i našim senzibilitetom dizajniramo konkretni predmet, nekad i ceo enterijer. Rad s postojećim galerijama je skup, a i ne možete s naručiocima da se sastajete u tuđoj galeriji. Tako sam se odlučio za šourum – priča Cvejić.

Tražeći adekvatan prostor, našao ga je u Zadužbini trgovca s početka prošlog veka Đoke Vlajkovića, u istoimenoj ulici u centru Beograda. Tačnije u jednom ćošku njegovog nekadašnjeg kabineta.

Prostor je bio u lošem stanju, zahtevao je poprilično sredstava i to je bio presudan trenutak za zaduživanje, jer svojih sredstava nije imao. Počeo je da se raspituje kod banaka koje su nudile kredite za preduzetnike s kamatom od 12 do čak 25 odsto. Tragajući za rešenjem na Internetu je našao i kredite koje nudi Agencija za mala i srednja preduzeća, pa i informaciju o startap kreditima.

– Kontaktirao sam ih, podučili su me kako da napravim biznis-plan koji je potreban za odobravanje kredita. I ne samo to. Podučili su me i da se obratim privrednim komorama Srbije i Beograda koje mogu da pomognu u prezentaciji onoga što radim, a da za to ne moram da im platim. Njihov pristup me je razuverio da država samo uzima, a da zauzvrat ništa ne daje. Uzeo sam kredit od 400.000 dinara, što je tada bilo oko 5.000 evra, garanti su dva žiranta, godišnja kamata iznosi jedan odsto, rok otplate je četiri godine, s periodom mirovanja otplate od godinu dana.

Cvejić trenutno zapošljava troje radnika u radionici, a čini se da će se njihov broj povećavati, jer ima ambicije da svoj izuzetan nameštaj prodaje i van granica Srbije.

Sutra: Sam gravira svoju zaradu