Интернетом до „Нове Византије”

Овим текстом започињемо серију написа о онима који су узели стартап кредите које одобравају из буџета Министарство економије и регионалног развоја, Републичка агенција за развој малих и средњих предузећа и Фонд за развој Србије.

У 2007. години одобрено је 1.507 стартап кредита у износу од 1,8 милијарди, а у 2008. години 2.276 у износу од 2,8 милијарди динара. Ове кредите до сада је узело 2.738 предузетника и 1.045 привредних друштава.

Ћилим, вез, тканице и друге традиционалне српске рукотворине могу да буду леп детаљ на ексклузивном и уникатном намештају, што потврђује и то што такве предмете које прави Иван Цвејић и његова „Нова Византија” купују стране дипломате у Београду и што њима архитекте опремају ексклузивне ентеријере.

– Инспирација је поднебље које је пребогато и треба га искористити на прави начин. Овакав намештај може да исприча причу о лепој, богатој, грађанској Србији, а истовремено има ослонац у светском и европском дизајну. Прва колекција наишла је на добар пријем код људи из бранше, али и потенцијалних купаца – прича Цвејић.

Он је млад човек и каже да је одувек знао да ће правити намештај и то не било какав. После једног неуспелог покушаја да буде примљен на Академију примењених уметности није желео да губи време, већ је завршио шумарски факултет, одсек прерада дрвета. Почео је најпре да рестаурише и конзервира стари намештај, а на листи радова су, између осталог, и кабинет градоначелника Београда у Старом двору. Тренутно је заокупљен радовима на намештају у легату сликара Петра Лубарде на Дедињу.

Поменути посао, међутим, није га задовољавао. Његова жеља је била да прави уникатни намештај, а за спровођење у реалност био му је потребан новац који је нашао на адреси Министарства економије и регионалног развоја и Фонда за развој. Ради се, тачније, о њиховим стартап кредитима. Радионицу за рестаурацију и конзервацију је додатно опремио за производњу униката, међутим био му је потребан новац за проналажење простора где ће своју колекцију излагати.

– Пласирање производње је била велика препрека. Нисмо имали адекватан простор за излагање, а у нашем случају то не може бити радња с излогом. Наш концепт је дизајн студио у коме клијент углавном не купи оно што види, већ у складу с његовим и нашим сензибилитетом дизајнирамо конкретни предмет, некад и цео ентеријер. Рад с постојећим галеријама је скуп, а и не можете с наручиоцима да се састајете у туђој галерији. Тако сам се одлучио за шоурум – прича Цвејић.

Тражећи адекватан простор, нашао га је у Задужбини трговца с почетка прошлог века Ђоке Влајковића, у истоименој улици у центру Београда. Тачније у једном ћошку његовог некадашњег кабинета.

Простор је био у лошем стању, захтевао је поприлично средстава и то је био пресудан тренутак за задуживање, јер својих средстава није имао. Почео је да се распитује код банака које су нудиле кредите за предузетнике с каматом од 12 до чак 25 одсто. Трагајући за решењем на Интернету је нашао и кредите које нуди Агенција за мала и средња предузећа, па и информацију о стартап кредитима.

– Контактирао сам их, подучили су ме како да направим бизнис-план који је потребан за одобравање кредита. И не само то. Подучили су ме и да се обратим привредним коморама Србије и Београда које могу да помогну у презентацији онога што радим, а да за то не морам да им платим. Њихов приступ ме је разуверио да држава само узима, а да заузврат ништа не даје. Узео сам кредит од 400.000 динара, што је тада било око 5.000 евра, гаранти су два жиранта, годишња камата износи један одсто, рок отплате је четири године, с периодом мировања отплате од годину дана.

Цвејић тренутно запошљава троје радника у радионици, а чини се да ће се њихов број повећавати, јер има амбиције да свој изузетан намештај продаје и ван граница Србије.

Сутра: Сам гравира своју зараду