Žitnice su daleko od ratova

Rat menja uslove na tržištu, trgovci su već ponudili žitarice po višim cenama. Koliko bude trajao sukob, toliko će i tržište biti turbulentno, ocenjuju agrarni analitičari.

– Napad na Iran donosi špekulacije na berzama, trgovci žele i da iskoriste trenutak i dodatno zarade. Međutim, ponuda pšenice je sigurna i zalihe su visoke – navodi ekonomista Petar Jovičić sa portala „Agroinfonet”.

Kako kaže za „Politiku”, on ne očekuje neke prevelika povećanja cena jer su raspoložive količine žita na zadovoljavajućem nivou u celom svetu.

– Problem može nastati u logistikama u pojedinim državama. Svetske količine pšenice zadovoljavaju tromesečni nivo potrošnje jer je globalno uvek u toku neka žetva. Takođe, ratni sukobi su dovoljno daleko od svih većih žitnica. Evropa ima dovoljno pšenice, a imaćemo je i mi u narednoj žetvi – objašnjava naš sagovornik.

Napominje da iako tržište pšenice još nije tako burno reagovalo zbog dostupnih količina, cene uljarica beleže visoke nivoe. Palmino ulje, koje diktira cenu ostalih biljnih ulja, poskupelo je iznad 1.057 dolara po toni, a zbog rata u Persijskom zalivu očekuje se da će tendencija rasta cena uljarica biti nastavljen.  

Istovremeno, u toku poslednje nedelje februara, pre početka sukoba i naznaka o ovakvim dešavanjima, najatraktivnija roba za trgovanje na berzi žitarica u Srbiji bila je upravo pšenica.

Prema izveštaju brokera, ukupan promet preko Produktne berze iznosio je 5.000 tona s tim da je trgovina kukuruzom bila smanjena – naročito na strani tražnje. Ograničeno interesovanje kupaca uticalo je na pad cene ove žitarice, berzanski ugovori zaključeni su u cenovnom rasponu od 21 do 21,5 dinara, po kilogramu, a srednja cena kukuruza bila je 3,47 odsto manja u odnosu na prethodnu nedelju.

– Dominantna kultura u trgovanju bila je pšenica. Kupci su bili mlinari, domaći prerađivači i trgovci. Cena pšenice kretala se od 19,8 do 20,6 dinara, po kilogramu bez PDV-a. Ponder cena iznosila je 20,15 dinara, što je za 1,53 odsto više u odnosu na sedam dana ranije, čemu je doprinelo i trgovanje pšenicom sa 13 odsto proteina.

Kako se navodi, usled slabe ponude na paritetu CPT luka (prodavac plaća troškove prevoza do dogovorene luke ili mesta) nije bilo zaključenih ugovora, iako tražnja izvoznika i dalje postoji. 

– Kupci su pokazali značajno interesovanje za pšenicom novog roda, ali je ponuda bila slaba. Razlike u paritetima ponude i tražnje i u cenovnim očekivanjima, otežavale su postizanje dogovora. Berzanski ugovori za pšenicu novog roda (sa minimum 11,5 odsto proteina) zaključeni su po ceni od 19 dinara za kilogram, bez PDV-a.

Interesantno jeste da je prvi terminski ugovor za pšenicu novog roda u Srbiji u prošloj sezoni bio potpisan tek krajem aprila, a ove godine još u februaru, dakle znatno ranije. 

– Mislim da se ovo dogodilo pre svega zbog nestabilnosti tržišta na svetskom nivou. Svi očekuju šta će Tramp da kaže sutra. Više je tu u pitanju mešetarenje, a zahtevi dolaze pre od špekulanata nego od klasičnih trgovaca. Kupuje se s nadom da će u budućnosti zaraditi više, recimo 20 odsto. Takođe i finansijski fondovi ulažu malo više novca u robu koja je sigurna na neki način – ukazuje Jovičić.