Житнице су далеко од ратова

Рат мења услове на тржишту, трговци су већ понудили житарице по вишим ценама. Колико буде трајао сукоб, толико ће и тржиште бити турбулентно, оцењују аграрни аналитичари.

– Напад на Иран доноси шпекулације на берзама, трговци желе и да искористе тренутак и додатно зараде. Међутим, понуда пшенице је сигурна и залихе су високе – наводи економиста Петар Јовичић са портала „Агроинфонет”.

Како каже за „Политику”, он не очекује неке превелика повећања цена јер су расположиве количине жита на задовољавајућем нивоу у целом свету.

– Проблем може настати у логистикама у појединим државама. Светске количине пшенице задовољавају тромесечни ниво потрошње јер је глобално увек у току нека жетва. Такође, ратни сукоби су довољно далеко од свих већих житница. Европа има довољно пшенице, а имаћемо је и ми у наредној жетви – објашњава наш саговорник.

Напомиње да иако тржиште пшенице још није тако бурно реаговало због доступних количина, цене уљарица бележе високе нивое. Палмино уље, које диктира цену осталих биљних уља, поскупело је изнад 1.057 долара по тони, а због рата у Персијском заливу очекује се да ће тенденција раста цена уљарица бити настављен.  

Истовремено, у току последње недеље фебруара, пре почетка сукоба и назнака о оваквим дешавањима, најатрактивнија роба за трговање на берзи житарица у Србији била је управо пшеница.

Према извештају брокера, укупан промет преко Продуктне берзе износио је 5.000 тона с тим да је трговина кукурузом била смањена – нарочито на страни тражње. Ограничено интересовање купаца утицало је на пад цене ове житарице, берзански уговори закључени су у ценовном распону од 21 до 21,5 динара, по килограму, а средња цена кукуруза била је 3,47 одсто мања у односу на претходну недељу.

– Доминантна култура у трговању била је пшеница. Купци су били млинари, домаћи прерађивачи и трговци. Цена пшенице кретала се од 19,8 до 20,6 динара, по килограму без ПДВ-а. Пондер цена износила је 20,15 динара, што је за 1,53 одсто више у односу на седам дана раније, чему је допринело и трговање пшеницом са 13 одсто протеина.

Како се наводи, услед слабе понуде на паритету ЦПТ лука (продавац плаћа трошкове превоза до договорене луке или места) није било закључених уговора, иако тражња извозника и даље постоји. 

– Купци су показали значајно интересовање за пшеницом новог рода, али је понуда била слаба. Разлике у паритетима понуде и тражње и у ценовним очекивањима, отежавале су постизање договора. Берзански уговори за пшеницу новог рода (са минимум 11,5 одсто протеина) закључени су по цени од 19 динара за килограм, без ПДВ-а.

Интересантно јесте да је први термински уговор за пшеницу новог рода у Србији у прошлој сезони био потписан тек крајем априла, а ове године још у фебруару, дакле знатно раније. 

– Мислим да се ово догодило пре свега због нестабилности тржишта на светском нивоу. Сви очекују шта ће Трамп да каже сутра. Више је ту у питању мешетарење, а захтеви долазе пре од шпекуланата него од класичних трговаца. Купује се с надом да ће у будућности зарадити више, рецимо 20 одсто. Такође и финансијски фондови улажу мало више новца у робу која је сигурна на неки начин – указује Јовичић.