Obamin juriš ka „grobnici okupatora“

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 3. februara – Glavni ratni cilj Amerike opet je – Avganistan, iako je baš tamo još pre više od sedam godina počeo ovde proglašeni globalni rat protiv terorizma. Novi predsednik Barak Obama izgleda da je rešen da završi nedovršeni posao svog prethodnika Džordža Buša, ali u taj kontinuitet unosi strateške promene: širi vojni angažman a sužava ciljeve.

Pojačaće, naime, tamošnji sastav od 30.000 sa još 10.000–12.000 vojnika, pri čemu će im svima glavni zadatak biti – eliminacija Al Kaide. U drugom planu, kao „dugoročni” projekti bi ostale svojevremene Bušove proklamacije o brzoj izgradnji postojane demokratije zapadnog tipa, razvoju ekonomije, suzbijanju trgovine narkoticima, pa donekle i beskompromisni obračuni sa svrgnutim pa „oživljenim” talibanima.

Po nacrtu novog „marša” – tri brigade bi iz Iraka bile prebačene u Avganistan gde se situacija u poslednjoj godini dana naglo pogoršala i preti da poništi početne uspehe međunarodne intervencije izvedene s mandatom Saveta bezbednosti UN.

Ključni su, navodi se, razlozi nacionalne bezbednosti. Da Avganistan i pogranične mu oblasti Pakistana ne budu baze iz kojih bi islamski ekstremisti lansirali napade na SAD, poput atentata otetim putničkim avionima kojima su 11. septembra 2001. ubili oko 3.000 ljudi u Njujorku, Vašingtonu i na polju Pensilvanije.

Neće li Amerikancima Avganistan postati „novi Vijetnam”, iscrpljujući rat koji se završava neslavnim povlačenjem – pitaju se pojedini ovdašnji lideri, među kojima i šef Pentagona Robert Gejts, kao i nedeljnik „Njusvik” u opsežnom poređenju dva poprišta. „U Avganistanu, kao i u Vijetnamu, mi možemo da dobijemo svaku bitku a da ipak ne pobedimo u ratu” – upozorio je magazin.

U sličnosti sa Vijetnamom, južnim delom koji su podržavali Amerikanci, ubrajaju im se – nesposobnost i korumpiranost vlasti koju ne uvažavaju mnogi podanici. Ukazuje se i na razlike: Vijetnam, za razliku od talibana i Al Kaide, nije predstavljao neposrednu pretnju Americi, a da je njegov severni deo uživao podršku velike sile, bivšeg SSSR-a, dok avganistanski gerilci nemaju sličnu spoljnu potporu…

Hroničari podsećaju, ujedno, da se Avganistan već ustalio kao „grobnica okupatora”. To potvrđuju porazi i britanskih i sovjetskih invazionista.

Osobenosti „slučaja” doprinosi i okolnost da je povezan s rastućom neizvesnošću u Pakistanu, jedinoj islamskoj nuklearnoj sili. Vašington računa da su se Al Kaida i talibani učvrstili u njegovim pograničnim zonama sa Avganistanom, odakle lansiraju napade na teritoriju severnog suseda, znatno povećavši broj ubijenih Amerikanaca (prošle godine 132, a pretprošle 82).

Obama nastavlja sa udarima na te „nekontrolisane oblasti” što izaziva proteste Islamabada. Ujedno, nastoji da tamošnje vlasti stimuliše na odlučnija vojna dejstva (protiv „zajedničkog neprijatelja”), ali da ne uzdrma tamošnji poredak u kome i dalje vidi branu „planovima terorista da se domognu atomske bombe”. Takvom „usklađivanju” treba da doprinese njegov specijalni izaslanik za Avganistan i Pakistan – Ričard Holbruk, poznat po svojevremenom angažmanu oko Bosne i Kosova…

Promenom taktike Obama bi mogao, nada se, da pridobije veću podršku Evropljana koji se još ustežu od slanja vojnika, u sastavu NATO-a, na poprišta najžešćih borbi. To bi trebalo, najavljeno je, da bude „špic” tema današnjih razgovora u Vašingtonu šefice Stejt departmenta Hilari Klinton s ministrima spoljnih poslova Britanije i Nemačke – Dejvidom Milibandom i Frank-Valterom Štajnmajerom.

-----------------------------------------------------------

Hilari pre na Dalekom istoku nego u Evropi

Nova šefica američke diplomatije Hilari Klinton raskinuće s tradicijom njenih prethodnika da se premijerno predstave u Evropi ili na Bliskom istoku. Prednost je dala – Dalekom istoku i, prema neozvaničenim verzijama, prvo će posetiti Kinu, Japan i Južnu Koreju (redosled je zasad samo abecedni).