Обамин јуриш ка „гробници окупатора“

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 3. фебруара – Главни ратни циљ Америке опет је – Авганистан, иако је баш тамо још пре више од седам година почео овде проглашени глобални рат против тероризма. Нови председник Барак Обама изгледа да је решен да заврши недовршени посао свог претходника Џорџа Буша, али у тај континуитет уноси стратешке промене: шири војни ангажман а сужава циљеве.

Појачаће, наиме, тамошњи састав од 30.000 са још 10.000–12.000 војника, при чему ће им свима главни задатак бити – елиминација Ал Каиде. У другом плану, као „дугорочни” пројекти би остале својевремене Бушове прокламације о брзој изградњи постојане демократије западног типа, развоју економије, сузбијању трговине наркотицима, па донекле и бескомпромисни обрачуни са свргнутим па „оживљеним” талибанима.

По нацрту новог „марша” – три бригаде би из Ирака биле пребачене у Авганистан где се ситуација у последњој години дана нагло погоршала и прети да поништи почетне успехе међународне интервенције изведене с мандатом Савета безбедности УН.

Кључни су, наводи се, разлози националне безбедности. Да Авганистан и пограничне му области Пакистана не буду базе из којих би исламски екстремисти лансирали нападе на САД, попут атентата отетим путничким авионима којима су 11. септембра 2001. убили око 3.000 људи у Њујорку, Вашингтону и на пољу Пенсилваније.

Неће ли Американцима Авганистан постати „нови Вијетнам”, исцрпљујући рат који се завршава неславним повлачењем – питају се поједини овдашњи лидери, међу којима и шеф Пентагона Роберт Гејтс, као и недељник „Њусвик” у опсежном поређењу два попришта. „У Авганистану, као и у Вијетнаму, ми можемо да добијемо сваку битку а да ипак не победимо у рату” – упозорио је магазин.

У сличности са Вијетнамом, јужним делом који су подржавали Американци, убрајају им се – неспособност и корумпираност власти коју не уважавају многи поданици. Указује се и на разлике: Вијетнам, за разлику од талибана и Ал Каиде, није представљао непосредну претњу Америци, а да је његов северни део уживао подршку велике силе, бившег СССР-а, док авганистански герилци немају сличну спољну потпору…

Хроничари подсећају, уједно, да се Авганистан већ усталио као „гробница окупатора”. То потврђују порази и британских и совјетских инвазиониста.

Особености „случаја” доприноси и околност да је повезан с растућом неизвесношћу у Пакистану, јединој исламској нуклеарној сили. Вашингтон рачуна да су се Ал Каида и талибани учврстили у његовим пограничним зонама са Авганистаном, одакле лансирају нападе на територију северног суседа, знатно повећавши број убијених Американаца (прошле године 132, а претпрошле 82).

Обама наставља са ударима на те „неконтролисане области” што изазива протесте Исламабада. Уједно, настоји да тамошње власти стимулише на одлучнија војна дејства (против „заједничког непријатеља”), али да не уздрма тамошњи поредак у коме и даље види брану „плановима терориста да се домогну атомске бомбе”. Таквом „усклађивању” треба да допринесе његов специјални изасланик за Авганистан и Пакистан – Ричард Холбрук, познат по својевременом ангажману око Босне и Косова…

Променом тактике Обама би могао, нада се, да придобије већу подршку Европљана који се још устежу од слања војника, у саставу НАТО-а, на попришта најжешћих борби. То би требало, најављено је, да буде „шпиц” тема данашњих разговора у Вашингтону шефице Стејт департмента Хилари Клинтон с министрима спољних послова Британије и Немачке – Дејвидом Милибандом и Франк-Валтером Штајнмајером.

-----------------------------------------------------------

Хилари пре на Далеком истоку него у Европи

Нова шефица америчке дипломатије Хилари Клинтон раскинуће с традицијом њених претходника да се премијерно представе у Европи или на Блиском истоку. Предност је дала – Далеком истоку и, према неозваниченим верзијама, прво ће посетити Кину, Јапан и Јужну Кореју (редослед је засад само абецедни).