Ministarka Sofronijević: Vozom do Budimpešte od kraja marta

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević izjavila je danas da se očekuje da do kraja marta bude uspostavljen putnički saobraćaj na železničkoj pruzi za velike brzine Beograd-Budimpešta i navela da će cena karte u jednom pravcu biti 25 evra, a da će pasoška i carinska kontrola biti ubrzana.

Sofronijević je rekla da je za relaciju Beograd-Budimpešta predviđeno osam pari vozova sa 16 polazaka, pet srpskih „Soko” vozova i  tri mađarska „Taurus” voza.

Navela je da su planirane i dve direktne linije, bez zaustavljanja, odnosno samo sa tehničkim zaustavljanjem u stanici Kelebija koje će trajati 21 minut.

Ministarka je rekla da su na pruzi ispunjeni svi najviši standardi bezbednosti i sigurnosti, kao i da je predveđeno da se ubrza pasoška i carinska kontrola.

„Za vozove koji će direktno saobraćati između Beograda i Budimpešte predviđeno je da srpska strana graničnu i carinsku kontrolu obavi u 'Beograd centru' na Prokopu, a da mađarska strana to obavi u Kelebiji, odnosno da u vožnji obave pasošku i carinsku kontrolu'', rekla je Sofronijević za RTS.

Istakla je da će to ubrzati putovanje i dodala da je pre sedam godina, kada je prestao pitnički saobraćaj na toj deonici, putovanje trajalo više od osam sati, a da će se sada na direktnim linijama trajato oko tri sata.

Ministarka je naglasila da je srpska strana u potpunosti ispunila sve što se tražilo i podsetila da je deonica pruge od Beograda do Subotice u operativnoj upotrebi od oktobra prošle godine i da je uspostavljen i teretni saobraćaj, a da se očekuje da mađarska strana završi još neke tehničke detalje.

Navela je da na deonici pruge kroz Srbiju predviđena brzina do 200 km na sat, a kroz Mađarsku 160 km na sat.

Sofronijević je rekla da je od 2012. godine izgrađeno 217 kilometara novih pruga i da je 844 kilometara pruga rekonstruisano, a da se trenutno rade 203 kilometra.

Prema njenim rečima, paralelno se rade evropski koridori koji prolaze kroz Srbiju koji su, kako je rekla, kičma saobraćajnog transporta.

Sofronijević je rekla da je u planu izgradnja regionalnih pruga, pre svega deonice Vrbas-Sombor i Pančevo-Zrenjanin-Subotica, kao i da će biti završeno 18 km brze pruge od Nacionalnog stadiona do Prokopa, a da će se nakon toga raditi i deonica od Nacionalnog stadiona do Obrenovca.

„To su ti neki lokalni, regionalni pravci koji ne znače toliko u tom međunarodnom kontekstu, ali mnogo znače za građane Srbije. Ja bih rekla da se ponovo vraćamo železnici, to je taj veliki investicioni ciklus koji je započeo 2012. godine, da se ponovo vraćamo železnici kao održivom, modernom i ekološkom saobraćaju, čime naravno rasterećujemo i naše auto-putske pravce'', rekla je Sofronijević.

Navela je da je u nacionalnoj strategiji ''Srbija 2030-2035'', koja je predstavljena u subotu, predviđeno novih 578 km autoputeva i brzih saobraćajnica u raznim delovima zemlje, izgradnja i modernizacija više od 1.000 km pruga.

Govoreći o planiranoj izgradnji pruge od Beograda do Niša, Sofronijević je rekla da EU donira 600 miliona evra i navela da je deonica Beograd-Niš veoma zahtevna deonica dužine 230 km.

„Podelili smo je u tri deonice da bismo mogli da u fazama radimo kako se rešavaju plansko-tehnička i imovinsko-pravna pitanja.

Navela je da za deonicu Stalać-Đunis u decembru prošle godine potpisan ugovor sa turskom kompanijom Gulemark i da je izabran stručni nadzor, a da se čeka izdavanje građevinske dozvole i da će radovi početi ove godine.

„Ako gledamo prugu Beograd-Niš, jedini problem u ovom trenutku je u Jagodini  zato što imamo grupu građana koja zahteva izmeštanje trase. Međutim, za realizaciju ovog projekta je formirana radna grupa, tu su eksperti iz raznih oblasti i struka, predstavnici Evropske komisije i trudimo se da zajedno sa građanima Jagodine nađemo rešenje koje će biti na obostrano zadovoljstvo'', reka je ministarka.

Dodala je da je urađena kompletna tehnička dokumentacija i da će do kraja godine biti završen i prostorni plan područja posebne namene za prvu deonicu.

„Paralelno se radi i tehnička dokumentacija i to nam govori da 2027. možemo da započnemo ozbiljnije radove i na ovoj deonici, uz početak radova ove godine na deonici Stalać-Đunis'', rekla je Sofronijević.

Ove godine puštamo čak 133 kilometra novih auto-puteva

Sofronijević je izjavila i da je u planu da se u ovoj godini završi i pusti u saobraćaj 133 kilometara novih puteva i navela da se očekuje da u aprilu ili maju počnu pripremni radovi za prvu deonicu brze saobraćajnice „Vožd Karađorđe''.

Ona je kazala da je u okviru nacionalne strategije, koja je predstavljena u subotu, planirano da se do 2035. godine izgradi 985 km novih autoputeva i brzih saobraćajnica i dodala da su to ambiciozni, ali realni i ostvarivi planovi.

„Ako za ovih 10 godina imamo plan da se izgradi 985 km, to je godišnje 98,5 km. Mi samo ove godine puštamo 133 km'', rekla je ministarka za RTS  i dodala da je reč o deonicama Moravskog koridora, Dunavskog i Fruškogorskog koridora, obilaznici oko Valjeva, deonici Sremska Rača - Kuzmin.

Ona je podsetila da je do 2012. godine u Srbiji bilo 596 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica, a da su od tada izgrađena još 622 kilometra.

Sofronijević  je rekla da se nakon završetka Moravskog koridora neće stati i da će se nastaviti od Adrana preko Raške do Novog Pazara sa odvajanjem za Jarinje, kao i da će Dunavski koridor od Golupca biti nastavljen preko Donjeg Milanovca do Brze Palanke sa odvajanjem Kladova.

Kada je reč o projektima „Smajli" i „Vožd Karađorđe", ministarka je rekla da su za prvu deonicu „Vožda Karađorđe" dužne 82,7 km, koja će ići od Čibutkovice do Orašca i od Malog Požarevca do Aranđelovca, u toku završni pregovori i da bi pripremni radovi mogli da počnu već u aprilu i maju.

Navela je da je za „Smajli" komercijalni ugovor potpisan 2023. godine, ali da nisu ispunjavane ugovorne obaveze zbog čega je taj ugovor raskinut.

„Ali smo sada takođe, kao i za Vožda, u finalnoj fazi pregovora i zaključenja komercijalnog ugovora. Mislim da je država vrlo odgovorno pristupila ovome, raskinut je ugovor sa prethodnim izvođačem radova, zaključiće se sa novim i već do kraja marta, jer imamo važeće dozvole za pripremne radove, počeće radovi na Smajliju'', rekla je Sofronijević.

O razvoju „kargo“ saobraćaja i mreži manjih aerodroma

Govoreći o aviosaobraćaju, ocenila je da se Srbija pozicionirala kao vodeće avio-saobraćajno čvorište u regionu, uz stalni rast beogradskog aerodroma, ali i aerodroma u Nišu.

Navela je da je na aerodromu u Nišu u prva dva meseca ove godine broj putnika povećan za 60 odsto u odnosu na isti period prošle godine, kao i da se očekuje da taj aerodrom dodatno razvija kargo-saobraćaj.

Govoreći o mreži manjih aerodroma, ministarka je rekla da država procenjuje da su oni važni za dalji razvoj turizma i privrede, ali da je glavni fokus i dalje na aerodromima „Nikola Tesla", Niš i Morava.

Kada je reč o kanalizacionoj i vodovodnoj infrastrukturi, ministarka je kazala da je komunalna infrastruktura u isključivoj nadležnosti jedinica lokalnih samouprava, ali da opštine imaju male budžete za te namene i da se zato uključila država.

„I mi pokušavamo da kroz projekte kao što je Čista Srbija ili kroz projekte koji se finansiraju iz nekih međunarodnih fondova, IPE i tako dalje, i BRD koji finansira, da pomognemo opštinama da što pre reše taj problem.

Kada je reč o postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda u Beogradu, istakla je da je to jedan od najvažnijih komunalnih projekata.

„Beograd je, ja mislim, jedina prestonica u ovom delu Evrope koja nema postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda", navela je Sofronijevićeva.

Podsetila je da je 2025. godine zaključen okvirni sporazum sa francuskom kompanijom, a da su ove godine nastavljeni razgovori za prvu fazu projekta.

„Do kraja ove godine ćemo mi imati potpisan ugovor i definisati tehnologiju. to je kompleksna stručna priča, ali do kraja godine ćemo imati i prvu i drugu fazu. Smatram da je veoma važno da se počne ovaj projekat i da građani Beograda konačno dobiju ono što zaslužuju", zaključila je ministarka, prenosi Tanjug.