Министарка Софронијевић: Возом до Будимпеште од краја марта

Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Александра Софронијевић изјавила је данас да се очекује да до краја марта буде успостављен путнички саобраћај на железничкој прузи за велике брзине Београд-Будимпешта и навела да ће цена карте у једном правцу бити 25 евра, а да ће пасошка и царинска контрола бити убрзана.

Софронијевић је рекла да је за релацију Београд-Будимпешта предвиђено осам пари возова са 16 полазака, пет српских „Соко” возова и  три мађарска „Таурус” воза.

Навела је да су планиране и две директне линије, без заустављања, односно само са техничким заустављањем у станици Келебија које ће трајати 21 минут.

Министарка је рекла да су на прузи испуњени сви највиши стандарди безбедности и сигурности, као и да је предвеђено да се убрза пасошка и царинска контрола.

„За возове који ће директно саобраћати између Београда и Будимпеште предвиђено је да српска страна граничну и царинску контролу обави у 'Београд центру' на Прокопу, а да мађарска страна то обави у Келебији, односно да у вожњи обаве пасошку и царинску контролу'', рекла је Софронијевић за РТС.

Истакла је да ће то убрзати путовање и додала да је пре седам година, када је престао питнички саобраћај на тој деоници, путовање трајало више од осам сати, а да ће се сада на директним линијама трајато око три сата.

Министарка је нагласила да је српска страна у потпуности испунила све што се тражило и подсетила да је деоница пруге од Београда до Суботице у оперативној употреби од октобра прошле године и да је успостављен и теретни саобраћај, а да се очекује да мађарска страна заврши још неке техничке детаље.

Навела је да на деоници пруге кроз Србију предвиђена брзина до 200 км на сат, а кроз Мађарску 160 км на сат.

Софронијевић је рекла да је од 2012. године изграђено 217 километара нових пруга и да је 844 километара пруга реконструисано, а да се тренутно раде 203 километра.

Према њеним речима, паралелно се раде европски коридори који пролазе кроз Србију који су, како је рекла, кичма саобраћајног транспорта.

Софронијевић је рекла да је у плану изградња регионалних пруга, пре свега деонице Врбас-Сомбор и Панчево-Зрењанин-Суботица, као и да ће бити завршено 18 км брзе пруге од Националног стадиона до Прокопа, а да ће се након тога радити и деоница од Националног стадиона до Обреновца.

„То су ти неки локални, регионални правци који не значе толико у том међународном контексту, али много значе за грађане Србије. Ја бих рекла да се поново враћамо железници, то је тај велики инвестициони циклус који је започео 2012. године, да се поново враћамо железници као одрживом, модерном и еколошком саобраћају, чиме наравно растерећујемо и наше ауто-путске правце'', рекла је Софронијевић.

Навела је да је у националној стратегији ''Србија 2030-2035'', која је представљена у суботу, предвиђено нових 578 км аутопутева и брзих саобраћајница у разним деловима земље, изградња и модернизација више од 1.000 км пруга.

Говорећи о планираној изградњи пруге од Београда до Ниша, Софронијевић је рекла да ЕУ донира 600 милиона евра и навела да је деоница Београд-Ниш веома захтевна деоница дужине 230 км.

„Поделили смо је у три деонице да бисмо могли да у фазама радимо како се решавају планско-техничка и имовинско-правна питања.

Навела је да за деоницу Сталаћ-Ђунис у децембру прошле године потписан уговор са турском компанијом Гулемарк и да је изабран стручни надзор, а да се чека издавање грађевинске дозволе и да ће радови почети ове године.

„Ако гледамо пругу Београд-Ниш, једини проблем у овом тренутку је у Јагодини  зато што имамо групу грађана која захтева измештање трасе. Међутим, за реализацију овог пројекта је формирана радна група, ту су експерти из разних области и струка, представници Европске комисије и трудимо се да заједно са грађанима Јагодине нађемо решење које ће бити на обострано задовољство'', река је министарка.

Додала је да је урађена комплетна техничка документација и да ће до краја године бити завршен и просторни план подручја посебне намене за прву деоницу.

„Паралелно се ради и техничка документација и то нам говори да 2027. можемо да започнемо озбиљније радове и на овој деоници, уз почетак радова ове године на деоници Сталаћ-Ђунис'', рекла је Софронијевић.

Ове године пуштамо чак 133 километра нових ауто-путева

Софронијевић је изјавила и да је у плану да се у овој години заврши и пусти у саобраћај 133 километара нових путева и навела да се очекује да у априлу или мају почну припремни радови за прву деоницу брзе саобраћајнице „Вожд Карађорђе''.

Она је казала да је у оквиру националне стратегије, која је представљена у суботу, планирано да се до 2035. године изгради 985 км нових аутопутева и брзих саобраћајница и додала да су то амбициозни, али реални и оствариви планови.

„Ако за ових 10 година имамо план да се изгради 985 км, то је годишње 98,5 км. Ми само ове године пуштамо 133 км'', рекла је министарка за РТС  и додала да је реч о деоницама Моравског коридора, Дунавског и Фрушкогорског коридора, обилазници око Ваљева, деоници Сремска Рача - Кузмин.

Она је подсетила да је до 2012. године у Србији било 596 километара ауто-путева и брзих саобраћајница, а да су од тада изграђена још 622 километра.

Софронијевић  је рекла да се након завршетка Моравског коридора неће стати и да ће се наставити од Адрана преко Рашке до Новог Пазара са одвајањем за Јариње, као и да ће Дунавски коридор од Голупца бити настављен преко Доњег Милановца до Брзе Паланке са одвајањем Кладова.

Када је реч о пројектима „Смајли" и „Вожд Карађорђе", министарка је рекла да су за прву деоницу „Вожда Карађорђе" дужне 82,7 км, која ће ићи од Чибутковице до Орашца и од Малог Пожаревца до Аранђеловца, у току завршни преговори и да би припремни радови могли да почну већ у априлу и мају.

Навела је да је за „Смајли" комерцијални уговор потписан 2023. године, али да нису испуњаване уговорне обавезе због чега је тај уговор раскинут.

„Али смо сада такође, као и за Вожда, у финалној фази преговора и закључења комерцијалног уговора. Мислим да је држава врло одговорно приступила овоме, раскинут је уговор са претходним извођачем радова, закључиће се са новим и већ до краја марта, јер имамо важеће дозволе за припремне радове, почеће радови на Смајлију'', рекла је Софронијевић.

О развоју „карго“ саобраћаја и мрежи мањих аеродрома

Говорећи о авиосаобраћају, оценила је да се Србија позиционирала као водеће авио-саобраћајно чвориште у региону, уз стални раст београдског аеродрома, али и аеродрома у Нишу.

Навела је да је на аеродрому у Нишу у прва два месеца ове године број путника повећан за 60 одсто у односу на исти период прошле године, као и да се очекује да тај аеродром додатно развија карго-саобраћај.

Говорећи о мрежи мањих аеродрома, министарка је рекла да држава процењује да су они важни за даљи развој туризма и привреде, али да је главни фокус и даље на аеродромима „Никола Тесла", Ниш и Морава.

Када је реч о канализационој и водоводној инфраструктури, министарка је казала да је комунална инфраструктура у искључивој надлежности јединица локалних самоуправа, али да општине имају мале буџете за те намене и да се зато укључила држава.

„И ми покушавамо да кроз пројекте као што је Чиста Србија или кроз пројекте који се финансирају из неких међународних фондова, ИПЕ и тако даље, и БРД који финансира, да помогнемо општинама да што пре реше тај проблем.

Када је реч о постројењу за пречишћавање отпадних вода у Београду, истакла је да је то један од најважнијих комуналних пројеката.

„Београд је, ја мислим, једина престоница у овом делу Европе која нема постројење за пречишћавање отпадних вода", навела је Софронијевићева.

Подсетила је да је 2025. године закључен оквирни споразум са француском компанијом, а да су ове године настављени разговори за прву фазу пројекта.

„До краја ове године ћемо ми имати потписан уговор и дефинисати технологију. то је комплексна стручна прича, али до краја године ћемо имати и прву и другу фазу. Сматрам да је веома важно да се почне овај пројекат и да грађани Београда коначно добију оно што заслужују", закључила је министарка, преноси Танјуг.