Srbija ostaje posvećena jačanju slobode medija

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić istakla je da Srbija ostaje posvećena unapređenju slobode izražavanja i bezbednosti novinara, a istovremeno od međunarodnih izveštaja koji se bave ovim pitanjem očekuje da budu zasnovani na potpunim i objektivnim informacijama. Brnabićeva je u pismu koje je lično predala generalnom sekretaru Saveta Evrope Alanu Barseu tokom njegovog nedavnog boravka u Beogradu i u koje je Tanjug imao uvid reagovala na izveštaj Platforme Saveta Evrope za zaštitu novinarstva i bezbednost novinara u kojem, između ostalog, stoji formulacija da je „u 2025. godini Srbija postala jedno od glavnih žarišta napada na slobodu medija u Evropi”. Pismo je predala generalnom sekretaru Saveta Evrope, jer je to krovna kuća Platforme.

Navela je da Srbija, kao država koja je u potpunosti posvećena zaštiti slobode medija i bezbednosti novinara, ovakve ocene smatra utoliko ozbiljnijim i važnim za detaljno razjašnjenje. Kaže da je nejasno na osnovu kojih konkretnih i merljivih kriterijuma autori izveštaja zaključuju da je Srbija danas „žarište napada na slobodu medija” i postavila nekoliko pitanja: Koji su konkretni metodološki kriterijumi i indikatori na osnovu kojih autori izveštaja određenu državu označavaju kao „žarište napada na slobodu medija”, da li je u analizi izvršeno poređenje s periodom od 2000. do 2012. godine, tokom kojeg su u Srbiji zabeleženi najteži oblici nasilja nad novinarima, kako u to vreme Srbija nije bila označena kao „žarište napada na slobodu medija”, a danas jeste?

Upitala je i da li autori izveštaja mogu da navedu konkretne slučajeve zatvaranja redakcija ili bilo kakvih sankcija prema bilo kojim medijima odlukom državnih organa u poslednjih 10 godina u Srbiji, zatim na koji način izveštaj u svojoj analizi uzima u obzir poštovanje osnovnih profesionalnih standarda novinarstva, uključujući pravo da se čuje druga strana, pravo na odgovor, obavezu provere informacija i izbegavanje govora mržnje. Pitala je i da li, kada određene medije podsetite na profesionalne standarde, ili kada zahtevate pravo na odgovor, to predstavlja napad na medije. Takođe, upitala je i da li autori izveštaja smatraju da bi isti kriterijumi bili primenjeni i u proceni stanja medijskih sloboda u drugim evropskim državama. Istakala je: „Smatram da ozbiljna rasprava o slobodi medija mora biti zasnovana na proverljivim činjenicama, jasnoj metodologiji i uravnoteženoj analizi svih relevantnih aspekata medijskog okruženja.”

Kad je reč o periodu od 2000. do 2012. godine, Brnabićeva je ukazala da su u tom periodu zabeleženi neki od najtežih oblika nasilja nad medijima i novinarima u novijoj istoriji zemlje. Podsetila je da je u Jagodini 2011. godine ubijen novinar „Večernjih novosti” Milan Pantić i da niko nije odgovarao za to, kao i da je u aprilu 2007. na prozor stana novinara nedeljnika „Vreme” Dejana Anastasijevića u Beogradu bačena ručna bomba koja je eksplodirala na prozorskoj dasci njegovog stana i podsetila da je i taj slučaj ostao nerasvetljen.

Rekla je da su u više navrata zabeleženi i fizički napadi na novinare, čak i od strane predstavnika vlasti, i podsetila na incident iz 2003. godine, ističući da je tadašnji gradonačelnik Čačka Velimir Ilić tokom TV intervjua fizički nasrnuo na novinara pred kamerama. Navela je da povodom ovog incidenta nije vođen krivični postupak koji bi doveo do sudske presude, niti je, kako kaže, poznato da je izrečena bilo kakva sudska sankcija.

Prema njenim rečima, u istom periodu novinari su bili izloženi i institucionalnim pritiscima, uključujući oduzimanje nacionalne frekvencije televiziji BK 2006. godine, pa zatim gašenje te iste televizije koje je prenošeno kao ekskluzivna vest. „Pamtimo i policijsko saslušanje novinarke i urednice lista ’Borba’ zato što nije htela da otkrije izvor informacija”, rekla je Brnabićeva i ocenila da ovi događaji predstavljaju neke od najtežih napada na novinare u Evropi u tom periodu. Uprkos tome, primetila je, navedeni period se u pojedinim međunarodnim izveštajima i dalje opisuje kao period „demokratske konsolidacije” Srbije. S druge strane, od 2012. godine do danas, uprkos snažnoj političkoj polarizaciji i izuzetno dinamičnoj javnoj debati, u Srbiji, kako je istakla, nije zabeležen nijedan sličan incident, nije bilo administrativnih odluka državnih organa kojima bi se zabranio rad bilo kojeg medija ili zatvorila redakcija.

Kazala je da u pojedinim evropskim državama politički zvaničnici redovno pokreću sudske postupke kako bi zaštitili svoju čast i ugled od uvreda ili netačnih navoda u medijima i ukazala da su u Nemačkoj, na primer, zabeleženi brojni slučajevi u kojima su i najviši politički funkcioneri koristili takve pravne mehanizme. Dodala je da u Srbiji ovo nije slučaj, „pa je pitanje – ukoliko bi se ista praksa primenjivala u Srbiji, kakva bi se kvalifikacija u međunarodnim izveštajima u tom slučaju koristila”. Istakla je da posebno zabrinjava činjenica da izveštaj gotovo u potpunosti zanemaruje pitanje profesionalnih standarda u delu medijskog prostora koji se u pojedinim međunarodnim analizama označava kao „nezavisan”.

Kako kaže, u programima pojedinih televizija i medija koji posluju u okviru „Junajted grupe” tokom prethodnih godina emitovani su sadržaji u kojima se predsednik Republike Srbije naziva „huljom”, „produktom zmijskog legla”, pa čak i „Luciferom”. Dodaje da su zabeleženi i brojni slučajevi u kojima se novinari i voditelji tih medija predsedniku Republike obraćaju izuzetno vulgarnim i uvredljivim rečnikom, uključujući i najgrublje uvrede i psovke na račun članova njegove porodice. „Ovako nešto bilo bi teško zamislivo videti i čuti na bilo kojem mediju u samoj EU, te smatram da je legitimno postaviti pitanje zašto ovakvi primeri javnog govora, koji bi u mnogim evropskim državama bili prepoznati kao nedopustivi, gotovo nikada ne nalaze mesto u međunarodnim izveštajima o medijskim slobodama u Srbiji”, upitala je.

Kaže da ovakvi primeri postavljaju važno pitanje u kojoj meri se u međunarodnim izveštajima o medijskim slobodama uzimaju u obzir i profesionalni standardi novinarstva, a ne isključivo političke ocene ili uređivačke pozicije pojedinih medija. „Daću i neverovatan primer samo jednog televizijskog programa medija pomenute grupe, u kojem je predsednik Republike pomenut više od četiri stotine puta, uz nekoliko desetina izrazito negativnih ličnih kvalifikacija. Pored toga, u pojedinim medijima objavljivane su i potpuno neosnovane i netačne tvrdnje, uključujući navode da je vozilo iz pratnje predsednika Republike učestvovalo u saobraćajnoj nesreći u kojoj je povređeno dete s cerebralnom paralizom, što se kasnije pokazalo kao potpuno netačna informacija”, napisala je Brnabićeva.

Ocenila je da ti mediji prvo nisu poštovali minimum profesionalnih standarda, na primer da se pre objavljivanja vesti obrate nadležnim institucijama i provere informacije, a zatim se, kako kaže, nisu udostojili ni da objave demanti. „Istovremeno, u javnom prostoru zabeleženi su i brojni primeri ličnih uvreda i govora mržnje, uključujući homofobne uvrede upućene meni lično, isključivo zbog moje seksualne orijentacije”, ukazala je ona. Dodala je i da je u pojedinim medijskim programima i javnim nastupima pojedini autori i komentatori ne oslovljavaju imenom, već koriste pogrdne nadimke, dok su je u javnom prostoru nazivali i „greškom prirode”, isključivo zbog njene seksualne orijentacije.

Navodeći da se ovakvi oblici ličnih uvreda i diskriminatornog govora teško mogu dovesti u vezu sa standardima profesionalnog novinarstva, Brnabićeva je naglasila da ipak do danas nije zabeležena značajnija reakcija ni domaćih medijskih udruženja niti međunarodnih organizacija povodom ovakvih primera javnog diskursa. „Niko od državnih funkcionera nikada nije pokrenuo sudski postupak protiv ovih medija, uključujući ni mene lično, iako bi za to, sudeći po navedenim primerima, postojali brojni osnovi”, rekla je. Naglasila je da Srbija ostaje posvećena unapređenju slobode izražavanja i bezbednosti novinara, ali istovremeno očekuje da međunarodni izveštaji koji se bave ovim pitanjem budu zasnovani na potpunim i objektivnim informacijama. „Uverena sam da samo takav pristup može doprineti očuvanju kredibiliteta institucija koje imaju važnu ulogu u zaštiti demokratskih vrednosti u Evropi”, zaključila je.

Sve pretnje novinarima istražuju se i procesuiraju po hitnoj proceduri

Država je uspostavila institucionalne mehanizme za rasvetljavanje starih slučajeva, uključujući Komisiju za istraživanje ubistava novinara, upravo u cilju da se pokuša da se zločini iz prethodnih decenija temeljno istraže uprkos vremenskoj distanci, navela je Ana Brnabić. Istakla je: „Sve pretnje upućene novinarima istražuju se i procesuiraju po hitnoj proceduri, dok je u istom periodu osnovan veliki broj novih medija, od kojih je značajan deo izrazito kritičan prema vlasti.”