Србија остаје посвећена јачању слободе медија

Председница Скупштине Србије Ана Брнабић истакла је да Србија остаје посвећена унапређењу слободе изражавања и безбедности новинара, а истовремено од међународних извештаја који се баве овим питањем очекује да буду засновани на потпуним и објективним информацијама. Брнабићева је у писму које је лично предала генералном секретару Савета Европе Алану Барсеу током његовог недавног боравка у Београду и у које је Танјуг имао увид реаговала на извештај Платформе Савета Европе за заштиту новинарства и безбедност новинара у којем, између осталог, стоји формулација да је „у 2025. години Србија постала једно од главних жаришта напада на слободу медија у Европи”. Писмо је предала генералном секретару Савета Европе, јер је то кровна кућа Платформе.

Навела је да Србија, као држава која је у потпуности посвећена заштити слободе медија и безбедности новинара, овакве оцене сматра утолико озбиљнијим и важним за детаљно разјашњење. Каже да је нејасно на основу којих конкретних и мерљивих критеријума аутори извештаја закључују да је Србија данас „жариште напада на слободу медија” и поставила неколико питања: Који су конкретни методолошки критеријуми и индикатори на основу којих аутори извештаја одређену државу означавају као „жариште напада на слободу медија”, да ли је у анализи извршено поређење с периодом од 2000. до 2012. године, током којег су у Србији забележени најтежи облици насиља над новинарима, како у то време Србија није била означена као „жариште напада на слободу медија”, а данас јесте?

Упитала је и да ли аутори извештаја могу да наведу конкретне случајеве затварања редакција или било каквих санкција према било којим медијима одлуком државних органа у последњих 10 година у Србији, затим на који начин извештај у својој анализи узима у обзир поштовање основних професионалних стандарда новинарства, укључујући право да се чује друга страна, право на одговор, обавезу провере информација и избегавање говора мржње. Питала је и да ли, када одређене медије подсетите на професионалне стандарде, или када захтевате право на одговор, то представља напад на медије. Такође, упитала је и да ли аутори извештаја сматрају да би исти критеријуми били примењени и у процени стања медијских слобода у другим европским државама. Истакала је: „Сматрам да озбиљна расправа о слободи медија мора бити заснована на проверљивим чињеницама, јасној методологији и уравнотеженој анализи свих релевантних аспеката медијског окружења.”

Кад је реч о периоду од 2000. до 2012. године, Брнабићева је указала да су у том периоду забележени неки од најтежих облика насиља над медијима и новинарима у новијој историји земље. Подсетила је да је у Јагодини 2011. године убијен новинар „Вечерњих новости” Милан Пантић и да нико није одговарао за то, као и да је у априлу 2007. на прозор стана новинара недељника „Време” Дејана Анастасијевића у Београду бачена ручна бомба која је експлодирала на прозорској дасци његовог стана и подсетила да је и тај случај остао нерасветљен.

Рекла је да су у више наврата забележени и физички напади на новинаре, чак и од стране представника власти, и подсетила на инцидент из 2003. године, истичући да је тадашњи градоначелник Чачка Велимир Илић током ТВ интервјуа физички насрнуо на новинара пред камерама. Навела је да поводом овог инцидента није вођен кривични поступак који би довео до судске пресуде, нити је, како каже, познато да је изречена било каква судска санкција.

Према њеним речима, у истом периоду новинари су били изложени и институционалним притисцима, укључујући одузимање националне фреквенције телевизији БК 2006. године, па затим гашење те исте телевизије које је преношено као ексклузивна вест. „Памтимо и полицијско саслушање новинарке и уреднице листа ’Борба’ зато што није хтела да открије извор информација”, рекла је Брнабићева и оценила да ови догађаји представљају неке од најтежих напада на новинаре у Европи у том периоду. Упркос томе, приметила је, наведени период се у појединим међународним извештајима и даље описује као период „демократске консолидације” Србије. С друге стране, од 2012. године до данас, упркос снажној политичкој поларизацији и изузетно динамичној јавној дебати, у Србији, како је истакла, није забележен ниједан сличан инцидент, није било административних одлука државних органа којима би се забранио рад било којег медија или затворила редакција.

Казала је да у појединим европским државама политички званичници редовно покрећу судске поступке како би заштитили своју част и углед од увреда или нетачних навода у медијима и указала да су у Немачкој, на пример, забележени бројни случајеви у којима су и највиши политички функционери користили такве правне механизме. Додала је да у Србији ово није случај, „па је питање – уколико би се иста пракса примењивала у Србији, каква би се квалификација у међународним извештајима у том случају користила”. Истакла је да посебно забрињава чињеница да извештај готово у потпуности занемарује питање професионалних стандарда у делу медијског простора који се у појединим међународним анализама означава као „независан”.

Како каже, у програмима појединих телевизија и медија који послују у оквиру „Јунајтед групе” током претходних година емитовани су садржаји у којима се председник Републике Србије назива „хуљом”, „продуктом змијског легла”, па чак и „Луцифером”. Додаје да су забележени и бројни случајеви у којима се новинари и водитељи тих медија председнику Републике обраћају изузетно вулгарним и увредљивим речником, укључујући и најгрубље увреде и псовке на рачун чланова његове породице. „Овако нешто било би тешко замисливо видети и чути на било којем медију у самој ЕУ, те сматрам да је легитимно поставити питање зашто овакви примери јавног говора, који би у многим европским државама били препознати као недопустиви, готово никада не налазе место у међународним извештајима о медијским слободама у Србији”, упитала је.

Каже да овакви примери постављају важно питање у којој мери се у међународним извештајима о медијским слободама узимају у обзир и професионални стандарди новинарства, а не искључиво политичке оцене или уређивачке позиције појединих медија. „Даћу и невероватан пример само једног телевизијског програма медија поменуте групе, у којем је председник Републике поменут више од четири стотине пута, уз неколико десетина изразито негативних личних квалификација. Поред тога, у појединим медијима објављиване су и потпуно неосноване и нетачне тврдње, укључујући наводе да је возило из пратње председника Републике учествовало у саобраћајној несрећи у којој је повређено дете с церебралном парализом, што се касније показало као потпуно нетачна информација”, написала је Брнабићева.

Оценила је да ти медији прво нису поштовали минимум професионалних стандарда, на пример да се пре објављивања вести обрате надлежним институцијама и провере информације, а затим се, како каже, нису удостојили ни да објаве деманти. „Истовремено, у јавном простору забележени су и бројни примери личних увреда и говора мржње, укључујући хомофобне увреде упућене мени лично, искључиво због моје сексуалне оријентације”, указала је она. Додала је и да је у појединим медијским програмима и јавним наступима поједини аутори и коментатори не ословљавају именом, већ користе погрдне надимке, док су је у јавном простору називали и „грешком природе”, искључиво због њене сексуалне оријентације.

Наводећи да се овакви облици личних увреда и дискриминаторног говора тешко могу довести у везу са стандардима професионалног новинарства, Брнабићева је нагласила да ипак до данас није забележена значајнија реакција ни домаћих медијских удружења нити међународних организација поводом оваквих примера јавног дискурса. „Нико од државних функционера никада није покренуо судски поступак против ових медија, укључујући ни мене лично, иако би за то, судећи по наведеним примерима, постојали бројни основи”, рекла је. Нагласила је да Србија остаје посвећена унапређењу слободе изражавања и безбедности новинара, али истовремено очекује да међународни извештаји који се баве овим питањем буду засновани на потпуним и објективним информацијама. „Уверена сам да само такав приступ може допринети очувању кредибилитета институција које имају важну улогу у заштити демократских вредности у Европи”, закључила је.

Све претње новинарима истражују се и процесуирају по хитној процедури

Држава је успоставила институционалне механизме за расветљавање старих случајева, укључујући Комисију за истраживање убистава новинара, управо у циљу да се покуша да се злочини из претходних деценија темељно истраже упркос временској дистанци, навела је Ана Брнабић. Истакла је: „Све претње упућене новинарима истражују се и процесуирају по хитној процедури, док је у истом периоду основан велики број нових медија, од којих је значајан део изразито критичан према власти.”