Pedro Sančez kao simbol evropskog pokreta otpora Trampu

Ali, upr­kos pret­nja­ma, San­čez je pro­šle ne­de­lje u te­le­vi­zij­skom obra­ća­nju po­no­vio da „Špa­ni­ja ne­će bi­ti sa­u­če­snik u ne­če­mu što je lo­še za svet, sa­mo zbog stra­ha od od­ma­zde“ i do­dao da mu čak ni­je ja­sno ko­ji su ci­lje­vi Va­šing­to­na i Tel Avi­va. I tu se ni­je za­u­sta­vio, po­što je Špa­ni­ja pre­kju­če po­vu­kla svo­ju am­ba­sa­dor­ku iz Izra­e­la, pre­ci­zi­ra­ju­ći da će di­plo­mat­sko pred­stav­ni­štvo u Tel Avi­vu sa­da vo­di­ti ot­prav­nik po­slo­va, dok je pot­pred­sed­ni­ca špan­ske vla­de Jo­lan­da Di­jaz ju­če kri­ti­ko­va­la ru­ko­vod­stvo Evrop­ske uni­je zbog sta­va pre­ma si­tu­a­ci­ji na Bli­skom is­to­ku.

„Evro­pa je si­ro­če u tre­nut­ku isto­rij­ske va­žno­sti. Tre­ba da se bo­ri­mo za Evro­pu ko­ja ima svo­ju spolj­nu po­li­ti­ku, sa­mo­od­bra­nu i ko­ju ame­rič­ki pred­sed­nik ne dr­ži kao ta­o­ca”, na­ve­la je Di­ja­zo­va za bri­sel­ski „Po­li­ti­ko”. Pre­ma nje­nim re­či­ma, EU mo­ra da sta­ne na stra­nu me­đu­na­rod­nog pra­va, ljud­skih pra­va i de­mo­kra­ti­je jer, s ob­zi­rom na vre­me­na u ko­ji­ma ži­vi­mo, ni­ko se­bi ne mo­že pri­u­šti­ti da ću­ti.

Evrop­sku ti­ši­nu je ju­če pre­ki­nuo mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Polj­ske Ra­do­slav Si­kor­ski ko­ji je iz­ja­vio da Iran ni­je pred­sta­vljao di­rekt­nu pret­nju po Evro­pu ili SAD. Ali, ka­ko je do­dao, „pre­ven­tiv­ni ra­to­vi po­ne­kad mo­gu da se oprav­da­ju”. Od­no­sno, da je svet mo­gao da bu­de po­šte­đen mno­gih pat­nji da se pro­tiv na­ci­stič­ke Ne­mač­ke bo­ri­lo pre­ven­tiv­no. Polj­ski šef di­plo­ma­ti­je je za list „Žeč­po­spo­li­ta” ta­ko­đe iz­ja­vio da Var­ša­va ne­ma na­me­ru da se pri­dru­ži ra­tu pro­tiv Islam­ske Re­pu­bli­ke.

Neo­če­ki­va­no, mno­go oštri­ja ne­go pret­hod­nih da­na ovih da­na bi­la je ita­li­jan­ska pre­mi­jer­ka Đor­đa Me­lo­ni. Ona je u rim­skom Se­na­tu iz­ja­vi­la da su Ame­ri­kan­ci i Izra­el­ci pre­kr­ši­li me­đu­na­rod­no pra­vo po­kre­ta­njem voj­ne kam­pa­nje. Pro­me­na to­na bi­la je iz­ne­na­đu­ju­ća za li­der­ku ko­ja je iz­gra­di­la re­pu­ta­ci­ju jed­nog od naj­po­u­zda­ni­jih part­ne­ra Be­le ku­će pre­ko Atlan­ti­ka i ko­ja je pre sa­mo ne­ko­li­ko da­na iz­ja­vi­la da „ne­ma do­volj­no in­for­ma­ci­ja da osu­di ili po­dr­ži na­pa­de na Te­he­ran”. Ali, kao da je u me­đu­vre­me­nu do­bi­la neo­p­hod­ne in­for­ma­ci­je, pa je na­pad u Mi­na­bu na ju­gu Ira­na od 28. fe­bru­a­ra na­zva­la ma­sa­krom u ko­jem je po­gi­nu­lo vi­še od 160 de­ce, što je iza­zva­lo apla­u­ze i po­zi­ci­o­nih i opo­zi­ci­o­nih po­li­ti­ča­ra. Me­đu­tim, kri­ti­ča­ri sum­nja­ju da nje­no mo­ral­no bu­đe­nje ima od­li­čan taj­ming po­što će se re­fe­ren­dum o pra­vo­sud­nim re­for­ma­ma, ko­ji se do­ži­vlja­va kao gla­sa­nje o po­pu­lar­no­sti vla­de, odr­ža­ti kra­jem me­se­ca.

Sa dru­ge stra­ne, i San­če­zu kon­flikt sa Tram­pom ide na ru­ku, dok se su­o­ča­va sa ve­li­kim do­ma­ćim pro­ble­mi­ma: od gu­bit­ka re­gi­o­nal­nih iz­bo­ra pro­šlog me­se­ca do ko­rup­ci­o­nih skan­da­la.

„San­čez se za­to okre­nuo spolj­noj po­li­ti­ci ka­ko bi ste­kao po­li­tič­ku pred­nost unu­tar Špa­ni­je, gde je Tramp iz­u­zet­no ne­po­pu­la­ran”, re­kao je po­li­tič­ki ana­li­ti­čar Pa­blo Si­mon.

Ipak, ka­da Ita­li­ja i Špa­ni­ja, tre­ća i če­tvr­ta naj­mno­go­ljud­ni­ja ze­mlja EU, sta­nu na istu stra­nu, upr­kos to­me što ih vo­de stran­ke na su­prot­nim kra­je­vi­ma po­li­tič­kog spek­tra, to bi mo­glo ohra­bri­ti i dru­ge Evro­plja­ne da po­dr­že svo­je su­se­de pre ne­go „sa­ve­zni­ke” pre­ko Atlan­ti­ka.

Sem ma­le Slo­ve­ni­je, ve­li­ki su uglav­nom uz­dr­ža­ni od osu­de. Tri da­na od po­čet­ka ra­ta na Bli­skom ist­ku, ne­mač­ki kan­ce­lar Fri­drih Merc bio je gost u Oval­noj kan­ce­la­ri­ji, ali ni­jed­nom pri­li­kom pred svo­jim do­ma­ći­nom, Do­nal­dom Tram­pom, ni­je po­me­nuo me­đu­na­rod­no pra­vo.

„Ovo ni­je bio tre­nu­tak da dr­ži­mo pre­da­va­nja na­šim part­ne­ri­ma i sa­ve­zni­ci­ma”, re­kao je Merc. Jer, ka­ko je ob­ja­snio, Ber­lin de­li mno­ge ame­rič­ke ci­lje­ve i su­o­čen je sa iran­skim re­ži­mom ko­ji raz­vi­ja nu­kle­ar­no oruž­je i bru­tal­no ugnje­ta­va svoj na­rod. Istog da­na, fran­cu­ski pred­sed­nik Ema­nu­el Ma­kron je po­me­nuo ga­že­nje Po­ve­lje Uje­di­nje­nih na­ci­ja, ali ipak ni­je osu­dio voj­nu in­ter­ven­ci­ju.

„Isto­ri­ja ni­ka­da ne opla­ku­je dže­la­te”, re­kao je Ma­kron. Uje­di­nje­no Kra­ljev­stvo je za­u­ze­lo sli­čan stav stav: ni za, ni pro­tiv.