Opasan pas nije samo pitanje rase

Početkom meseca u dva dana u Beogradu zabeležena su tri teška napada pasa na ljude. Prvi napad dogodio se 2. marta u Kumodražu, gde su ženu u dvorištu porodične kuće napala njena dva psa rase „kane korso”. Psi su bili toliko agresivni da ekipa Hitne pomoći nije mogla da priđe povređenoj, pa je policija morala da upotrebi vatreno oružje i usmrti ih. Žena je preživela napad, ali su lekari bili prinuđeni da joj amputiraju ruku.

Istog dana u naselju Rupčine dva psa su izujedala ženu, koja je sa teškim telesnim povredama prevezena u bolnicu. Treći napad dogodio se na Novom Beogradu, u Bulevaru Nikole Tesle, gde su se prilikom šetnje sukobili psi rase „malinoa” i „američki staford”. Vlasnica i jedan prolaznik pokušali su da ih razdvoje, ali su tom prilikom izujedani po rukama i nogama i zbrinuti u bolnici.

Prema Pravilniku o načinu držanja pasa koji mogu predstavljati opasnost za okolinu iz 2010. godine, kao potencijalno opasne rase navode se: „pitbul terijer”, „bul terijer”, „staford terijer” i „američki staford terijer”, „mini bul terijer”, kao i njihovi mešanci. Međutim, propisi naglašavaju da opasan pas nije samo pitanje rase – takvim se smatra i pas koji je bez povoda napao čoveka ili drugu životinju, učestvovao u borbi ili je obučavan za napade.

„Opasan pas je svaka jedinka koja je opasna po okolinu. Ako je pas teško povredio čoveka ili usmrtio drugu životinju, onda je opasan – bez obzira na rasu”, naveo je član Kinološkog saveza Srbije Duško Jovanović. On smatra da je prilikom donošenja propisa napravljeno više grešaka.

„Mini bul terijer je rasa do 30 centimetara visine i oko 15 kilograma težine i ne može da nanese teške povrede kao rotvajler ili argentinska doga. Te greške u propisima nikada nisu ispravljene”, naveo je on. Prema njegovim rečima, problem je što se pas često proglašava opasnim tek nakon što se napad već dogodi. „Postoje sistemi da se problem uoči ranije i spreči posledica, a ne da reagujemo tek kada se nešto dogodi”, istakao je Jovanović i dodao da napadi često nastaju zbog nerazumevanja ponašanja pasa.

„Najčešće do toga dođe zbog nerazumevanja vlasnika samog života psa. Pas je tokom domestikacije i prilagođavanja života sa čovekom prihvatio vođstvo od strane čoveka, ali je zadržao instinkte koji su tipični za čopor”, naveo je Jovanović za RTS. Prema njegovim rečima, unutar čopora postoji stroga hijerarhija.

„Vođa čopora je onaj ko drži čopor na okupu i garantuje mu dovoljno hrane, proširenje čopora i bezbednost. Kada vođa pokaže slabost, dolazi do smene. Ona se najčešće dešava na najsuroviji način, tako što se on lišava života od strane prvog sledećeg člana čopora koji je jak. U slučaju napada u Kumodražu, najverovatnije su psi procenili da žena nije dovoljno jaka da bude vođa čopora”, objasnio je Jovanović. On je dodao da psi često prethodno pokazuju znake upozorenja koje vlasnici ne prepoznaju.

„Oni su je verovatno nekoliko puta upozorili nekim nepoštovanjem, odbijanjem naredbe ili režanjem možda prilikom davanja hrane, ali ona to jednostavno nije prepoznala i u nekom trenutku su oni to procenili da je ona slab član čopora”, istakao je Jovanović.

Šefica odseka veterinarske inspekcije Grada Beograda Olivera Pavlović istakla je za javni servis da propisi postoje, ali da sistem ima ograničenja kada je reč o kontroli vlasnika pasa.

„Postoji pravilnik, ali mi nemamo instituciju u državi koja je registrovana za socijalizaciju i obuku vlasnika pasa, kao ni za socijalizaciju opasnih rasa”, ukazala je Pavlovićeva. Kada se na javnom mestu primeti pas bez povoca ili korpe, građani bi trebalo da reaguju, istakla je Pavlovićeva.

„To treba prijaviti komunalnoj inspekciji Grada Beograda, odnosno komunalnoj inspekciji lokalne samouprave. Oni su nadležni za korišćenje korpe, povoca i ponašanje pasa na javnim površinama”, objasnila je ona.