Šta muči turizam na Ohridu

Spe­ci­jal­no za „Po­li­ti­ku”

Sko­plje – Ovih da­na pot­pi­san je aneks ugo­vo­ra o iz­grad­nji auto-pu­ta Ki­če­vo–Ohrid, ko­jim su obez­be­đe­na do­dat­na sred­stva u iz­no­su od 186 mi­li­o­na evra za za­vr­še­tak pro­jek­ta, a no­vi rok za okon­ča­nje ra­do­va po­sta­vljen je na 31. maj 2027. go­di­ne. Ti­me vla­sti po­ku­ša­va­ju da pri­ve­du kra­ju je­dan od naj­du­go­traj­ni­jih in­fra­struk­tur­nih pro­je­ka­ta u Se­ver­noj Ma­ke­do­ni­ji, ko­ji je to­kom go­di­na pre­ra­stao iz kla­sič­ne sa­o­bra­ćaj­ne in­ve­sti­ci­je u pi­ta­nje eko­nom­skog raz­vo­ja, tu­ri­zma i re­gi­o­nal­ne po­li­ti­ke.

Iz­grad­nja auto-pu­ta Ki­če­vo–Ohrid već vi­še od de­ce­ni­je pred­sta­vlja jed­nu od naj­zna­čaj­ni­jih, ali i naj­kon­tro­verz­ni­jih in­fra­struk­tur­nih in­ve­sti­ci­ja u Se­ver­noj Ma­ke­do­ni­ji. Pro­je­kat ko­ji je tre­ba­lo da sim­bo­li­zu­je mo­der­ni­za­ci­ju sa­o­bra­ćaj­ne mre­že i sna­žni­ji raz­voj tu­ri­zma pre­tvo­rio se u ogle­da­lo po­li­tič­kih spo­ro­va, eko­nom­skih iza­zo­va i re­gi­o­nal­nih ge­o­po­li­tič­kih od­no­sa. Pre­ma po­sled­njim po­da­ci­ma Jav­nog pred­u­ze­ća za dr­žav­ne pu­te­ve, do sa­da je re­a­li­zo­va­no oko 558 mi­li­o­na evra, od­no­sno oko 93 od­sto ukup­ne pro­jek­to­va­ne su­me od oko 598 mi­li­o­na evra. Pr­vo­bit­na pro­ce­na iz­no­si­la je oko 374 mi­li­o­na evra, što zna­či da je pro­je­kat „po­sku­peo” za vi­še od 200 mi­li­o­na evra.

Za auto-put dug oko 57 ki­lo­me­ta­ra to zna­či da je­dan ki­lo­me­tar ove sa­o­bra­ćaj­ni­ce ko­šta go­to­vo 9,7 mi­li­o­na evra, što je iz­nad pro­se­ka slič­nih pro­je­ka­ta u re­gi­o­nu. Upr­kos go­to­vo po­tro­še­nom bu­dže­tu, auto-put još ni­je za­vr­šen – iz­gra­đe­no je oko 40 ki­lo­me­ta­ra, dok osta­tak i da­lje če­ka za­vr­še­tak zbog kli­zi­šta, teh­nič­kih ko­rek­ci­ja pro­jek­ta, spo­rih pro­ce­du­ra eks­pro­pri­ja­ci­je i po­li­tič­kih po­le­mi­ka ko­je pra­te pro­je­kat od sa­mog po­čet­ka.

Zna­čaj ovog auto-pu­ta pre­va­zi­la­zi fi­nan­sij­ske i gra­đe­vin­ske pa­ra­me­tre. Reč je o ključ­nom prav­cu ko­ji po­ve­zu­je za­pad­ni deo dr­ža­ve i Ohrid­ski re­gi­on sa Sko­pljem, me­đu­na­rod­nim aero­dro­mom i ši­rim evrop­skim tran­sport­nim ko­ri­do­ri­ma. Ohrid, na oba­li je­ze­ra, pred­sta­vlja naj­va­žni­ji tu­ri­stič­ki cen­tar ze­mlje i je­dan od kul­tur­no-isto­rij­skih sim­bo­la Bal­ka­na.

Pre­ma po­da­ci­ma lo­kal­nih in­sti­tu­ci­ja, u Ohrid­skom re­gi­o­nu be­le­ži se vi­še od mi­li­on tu­ri­stič­kih no­će­nja go­di­šnje, ali struč­nja­ci sma­tra­ju da bi taj broj mo­gao bi­ti znat­no ve­ći ka­da bi in­fra­struk­tu­ra omo­gu­ći­la br­ži i bez­bed­ni­ji do­la­zak tu­ri­sta. Na to uka­zu­je doc. dr Ljup­čo Ja­nev­ski, ko­ji auto-put Ki­če­vo–Ohrid vi­di kao ključ­ni raz­voj­ni fak­tor za tu­ri­zam.

„Ovaj auto-put pred­sta­vlja kri­tič­nu tu­ri­stič­ku in­fra­struk­tu­ru. Nje­go­va du­go­traj­na iz­grad­nja stva­ra ne­ga­ti­van pu­bli­ci­tet kod stra­nih tu­ro­pe­ra­to­ra i sma­nju­je kon­ku­rent­nost Ohri­da u od­no­su na de­sti­na­ci­je po­put Ko­to­ra, Du­brov­ni­ka ili Sa­ran­de”, is­ti­če Ja­nev­ski.

Tu­ri­zam ima sna­žan mul­ti­pli­ka­tiv­ni efe­kat na vi­še od dva­de­set eko­nom­skih sek­to­ra, zbog če­ga ka­šnje­nje in­fra­struk­tur­nih pro­je­ka­ta ima da­le­ko­se­žne po­sle­di­ce po re­gi­o­nal­ni raz­voj. U slu­ča­ju Ohri­da spo­ra iz­grad­nja auto-pu­ta uti­če na ho­tel­sku in­du­stri­ju, tran­sport, ugo­sti­telj­stvo i in­ve­sti­ci­o­ne pla­no­ve za no­ve tu­ri­stič­ke pro­jek­te. Isto­vre­me­no, Ohrid tra­di­ci­o­nal­no ima sna­žnu tu­ri­stič­ku ve­zu sa tr­ži­šti­ma re­gi­o­na. Pre­ma po­da­ci­ma tu­ri­stič­kih or­ga­ni­za­ci­ja, tu­ri­sti iz Sr­bi­je go­di­na­ma pred­sta­vlja­ju jed­nu od naj­broj­ni­jih gru­pa stra­nih go­sti­ju, sa vi­še od 100.000 do­la­za­ka go­di­šnje u po­je­di­nim se­zo­na­ma. Ka­da se to­me do­da­ju po­se­ti­o­ci iz dru­gih dr­ža­va biv­še Ju­go­sla­vi­je – Hr­vat­ske, Slo­ve­ni­je, BiH i Cr­ne Go­re – broj do­la­za­ka iz pro­sto­ra ne­ka­da­šnje za­jed­nič­ke dr­ža­ve do­sti­že ne­ko­li­ko sto­ti­na hi­lja­da tu­ri­sta go­di­šnje, što po­ka­zu­je ko­li­ko je re­gi­o­nal­na po­ve­za­nost va­žna za raz­voj tu­ri­zma.

„Zbog ne­iz­ve­sno­sti oko za­vr­šet­ka auto-pu­ta, mno­ge in­ve­sti­ci­je u tu­ri­stič­kom sek­to­ru – kon­gre­sni ho­te­li, ri­zor­ti i tu­ri­stič­ki kom­plek­si – od­la­žu se ili pre­u­sme­ra­va­ju u dru­ge de­sti­na­ci­je”, upo­zo­ra­va Ja­nev­ski.

Ge­o­po­li­tič­ki kon­tekst do­dat­no kom­pli­ku­je po­lo­žaj Se­ver­ne Ma­ke­do­ni­je. Ze­mlja se na­la­zi iz­me­đu čla­ni­ca EU ko­je su već ko­ri­sti­le po­li­tič­ke me­ha­ni­zme pri­ti­ska u nje­nom evrop­skom pu­tu. Grč­ka je go­di­na­ma blo­ki­ra­la in­te­gra­ci­je sve do pro­me­ne ime­na dr­ža­ve, dok Bu­gar­ska da­nas po­sta­vlja no­ve po­li­tič­ke i iden­ti­tet­ske uslo­ve u pre­go­vo­ri­ma sa EU. U me­đu­vre­me­nu Al­ba­ni­ja je otvo­ri­la sve pre­go­va­rač­ke kla­ste­re sa EU i tre­nut­no se sma­tra dr­ža­vom ko­ja je for­mal­no naj­bli­ža sle­de­ćoj fa­zi in­te­gra­ci­ja, iako ni to ne ga­ran­tu­je brz pri­jem u uni­ju.

Po­vrh sve­ga, u Se­ver­noj Ma­ke­do­ni­ji je iz­ra­že­na po­li­tič­ka po­la­ri­za­ci­ja iz­me­đu ma­ke­don­skog i al­ban­skog po­li­tič­kog fak­to­ra u ze­mlji, što če­sto uti­če na tem­po i pri­o­ri­te­te dr­žav­nih pro­je­ka­ta. Zbog sve­ga ovo­ga auto-put Ki­če­vo–Ohrid da­nas pred­sta­vlja mno­go vi­še od sa­o­bra­ćaj­ni­ce. On je test spo­sob­no­sti dr­ža­ve da pre­va­zi­đe po­li­tič­ke raz­li­ke i spro­ve­de pro­jek­te ključ­ne za du­go­roč­ni raz­voj. Za­vr­še­tak ovog pu­ta mo­gao bi da otvo­ri pro­stor za sna­žni­ji raz­voj tu­ri­zma, pri­vla­če­nje in­ve­sti­ci­ja i ja­ča­nje re­gi­o­nal­ne po­ve­za­no­sti. U su­prot­nom, Se­ver­na Ma­ke­do­ni­ja ri­zi­ku­je da njen naj­ve­ći tu­ri­stič­ki po­ten­ci­jal osta­ne ne­do­volj­no is­ko­ri­šćen, dok se re­gi­o­nal­na kon­ku­ren­ci­ja ubr­za­no raz­vi­ja.