Zebnja duž 300 kilometara tursko-iranske granice

Uporedo sa zaoštravanjem sukoba Sjedinjenih Američkih Država i Izraela sa Iranom, koji ulazi u treću sedmicu, zemlje u regionu strahuju od novog masovnog talasa izbeglica, koji bi mogao preko Turske da se prelije na Balkan i dalje u Zapadnu Evropu. U Ankari su već u mobilnom stanju i uveliko pripremaju programe kako bi se suočili sa tim izazovom, koji se ne može do kraja isključiti. Sukob preti da osim zalivskih država, koje su od prvog dana na udaru Teherana, zahvati i Tursku i Azerbejdžan, koji zasad pokušavaju da ostanu neutralni. Vlada u Teheranu demantuje optužbe koje stižu iz Ankare i Bakua da su napadnute balističkim raketama iz Irana.

U Ankari strahuju da bi broj izbeglica mogao da se poveća i ukoliko se nastave nedavno obnovljeni oružani sukobi između Avganistana i Pakistana, koji su već odneli mnoge živote.

Zaoštravanje i proširenje sukoba u regionu, ukoliko potraju, prete da izazovu masovni talas izbeglica kakav se odavno ne pamti, upozoravaju analitičari u Ankari. U Turskoj se uveliko pripremaju da se suoče sa nepovoljnim scenarijom, tim pre što još nema naznaka da će se napadi Amerike i Izraela na Iran uskoro zaustaviti. Naprotiv, predsednik SAD Donald Tramp svakodnevno najavljuje nove udare, sve dok se ne promeni sadašnji režim u Teheranu. Zavisno od razvoja situacije, Ankara već priprema nekoliko kriznih programa. Prvo, Turska će pokušati da zaustavi izbeglice na iranskoj strani, a ako one ipak budu ušle u Anadoliju, biće formirane posebne zone za njihov privremeni smeštaj u pograničnom području. Izbeglice koje bi eventualno ušle dublje u tursku teritoriju, biće pod strogim nadzorom lokalnih vlasti, istakao je ministar unutrašnjih poslova Mustafa Čiftiči.

U Iranu je već interno raseljeno 330.000 osoba koje bi uskoro mogle da krenu preko granice, u potrazi za sigurnošću i „boljim životom” u Turskoj, na Balkanu ili u Zapadnoj Evropi. Prema okvirnim procenama, u prvoj fazi se može očekivati oko 90.000 izbeglica. Ministar tvrdi da zasad nema pritiska na tri zvanična prelaza između dve zemlje na granici dugoj više od 300 kilometara, ali se ne može isključiti mogućnost da se stanje radikalno promeni, pošto se sukobi nastavljaju i produbljuju.

I drugi iranski susedi strahuju da će se uskoro suočiti sa problemom izbeglica. To već izaziva zabrinutost i u Briselu, pošto će migranti i ovog puta, kao što se to dešavalo ranije, pokušati da se preko Turske i Balkana domognu razvijenih zemalja Evropske unije. Strahuje se da bi to moglo da bude repriza krize sa kojom se svet suočavao poslednjih godina zbog sukoba u Siriji, Iraku i zemljama centralne Azije.

U Turskoj se na udaru kritika našla predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen zbog nedavne izjave u kojoj je pohvalila Ankaru što već priprema program suočavanja sa mogućim talasom migranata iz Irana. U Ankari je to protumačeno da Brisel želi da pretvori Tursku u „tampon-državu”, odnosno „čuvara vrata EU”. Iz Ankare poručuju Fon der Lajenovoj da Turska neće biti skladište izbeglica, niti njihova krajnja i trajna destinacija.

Turska je bila na udaru izbegličkog talasa i u vreme sirijske krize, kada je početkom druge decenije ovog veka u tu zemlju stiglo „arapsko proleće”, koje je izazvalo haos u regionu Bliskog istoka, a pre toga na severu Afrike. Tada se u Anadoliju slilo više od 3,5 miliona izbeglica iz susedne zemlje, koje su dosad koštale Vladu u Ankari milijarde dolara. Posle pada režima Bašara el Asada u decembru 2024. godine očekivalo se da će se oni odmah vratiti u svoju zemlju, tim pre što je na vlast došao režim koji Vlada u Ankari bezrezervno podržava. Taj proces se, međutim, odvija mnogo sporije nego što se to u početku očekivalo. Sirijske izbeglice koje se nalaze u Anadoliji očigledno i dalje strahuju šta ih čeka u rođenoj zemlji, pošto novo sirijsko rukovodstvo ima duboke terorističke korene, a za Ahmedom el Šarom, sadašnjim predsednikom, godinama je bila raspisana poternica i nagrada od deset miliona dolara. Sada mu je sve to oprošteno – i u Ankari i u Vašingtonu.