Veštačka inteligencija u Americi nadzire rat i mir

Znate li onaj hladnoratovski o svemirskom programu SSSR-a kad keruši Lajki i njenom kolegi kosmonautu stigne instrukcija: „Mitke, ne diraj dugmići, nahrani kučići”? Kraj vica. Nekoliko decenija kasnije, u situaciji sličnoj Lajkinoj našao se model veštačke inteligencije (VI) kompanije „Antropik”. Trampova administracija, baš kao SSSR nekada, smatra da oružje sa VI (autonomno oružje) sme da donosi konačne odluke u operacijama. „Antropik”, kompanija čije modele VI Pentagon već koristi u oružanim sukobima, smatra da neki Mitke, a ne nova Lajka, mora poslednji da stisne dugme kojim se raketa lansira da ubije neprijatelja. Čak i za mene, samoproglašenu plavušu u geopolitici, za koju je veštačka inteligencija oksimoron, takav stav se podrazumeva. Neko mora da snosi odgovornost za greške i propuste, koje u slučaju autonomnog oružja mogu da imaju fatalne posledice. 
Ono može samo da odluči da ubije, ali koja je svrha strpati ga u zatvor ako pobije civile. Tu je kvaka zbog koje bukti sukob između „Antropika” i Pentagona. Nekako u isto vreme kompanija „Blok” vlasnika Džeka Dorsija, bivšeg vlasnika „Tvitera” i još jednog bilijardera američke IT industrije, najavila je da će otpustiti četiri hiljade radnika, što je četrdeset odsto sada angažovanih. Dorsi je nedavno ocenio da je upotreba VI „fundamentalno promenila način funkcionisanja kompanija”. Akcije „Bloka” odmah su naglo su skočile, što dosta govori o sve izvesnijem trendu. 
Našu javnost mnogo više zanimaju procene koji će profili zaposlenih postati viškovi, nego to što zbog upotrebe veštačke inteligencije u ratu mogu da stradaju civili, pa će se bar ovde, i zbog naših posebnih okolnosti, pratiti razvoj debate ko kontroliše VI. Stotine civila ubijeno je tokom NATO bombardovanja Srbije, predvođenog Amerikancima. Nedavno je u Iranu, u sve je izvesnije američkom napadu, pobijeno stotinu devojčica. Zbog njih, njihovih porodica i svih drugih kolateralnih žrtava i nevinih žrtava u budućnosti, a biće ih nažalost još, pitanje kontrole upotrebe autonomnog oružja postaje civilizacijsko. 
U SAD se debata o tome, bar u određenim krugovima, uveliko zahuktala. Njoj je posvećena i nova epizoda jednog od najslušanijih američkih podkasta, „Ezra Klajn šou” „Njujork tajmsa”, u kojoj je gost bio Den Bal, bivši viši savetnik za veštačku inteligenciju u Trampovoj prvoj administraciji, čovek koji je pisao američki Akcioni plan za VI. Povod je bio spomenuti trenutni sukob „Antropika” sa Pentagonom. Prvi sporazum s Pentagonom potpisali su 2024. godine, za vreme Bajdenove administracije. Ugovor je dopuštao korišćenje „kloda” (jednog od „Antropikovih” modela) u poverljivim okruženjima, na primer za analizu obaveštajnih podataka, podršku vojnim operacijama u realnom vremenu, ali uz dve eksplicitne „Antropikove” zabrane: upotrebe u masovnom nadzoru građana i autonomnom oružju bez ljudske kontrole. Trampova administracija produžila je ugovor u leto 2025. godine, pod istim uslovima. Prelomni trenutak pregovora dešava se u jesen 2025, kada na visoku funkciju u Pentagonu dolazi Emil Majkl, zadužen za istraživanje i razvoj. Majkl smatra da privatna kompanija generalno ne sme da nameće uslove vojsci. Na finalnom sastanku, održanom krajem januara 2026. godine, Majkl traži od Darija Amodeija, izvršnog direktora „Antropika”, brisanje klauzule koja Pentagonu zabranjuje da koristi Kloda za analizu komercijalno dostupnih podataka o američkim građanima. Klauzula o zabrani upotrebe autonomnog oružja bez ljudske kontrole se ne spominje, što ukazuje da je Pentagon u praksi već smatrao da je odluka o upotrebu autonomnog oružja njegov prerogativ. Amodei odbija zahtev i ugovor od 200 miliona dolara propada. Krajem februara ove godine, skoro istovremeno s napadom na Iran, Pentagon proglašava „Antropik” „rizikom u lancu snabdevanja”, zabranjuje svakom vojnom izvođaču, dobavljaču ili partneru bilo kakvu komercijalnu saradnju i nalaže svim saveznim agencijama da odmah prestanu da koriste tehnologije „Antropika”. 
Kvaka je u tome što kompanije koje emituju reklame na telefonima i laptopovima godinama prikupljaju precizne podatke o lokaciji i ponašanju korisnika i prodaju ih i vladinim agencijama. „Antropik” upozorava da za korišćenje VI u analizi tih podataka, zbog novih mogućnosti, mora postojati jasan normativni okvir. Pentagon smatra da privatna kompanija nema pravo da sama tumači šta je zakon. Mogućnost nadzora građana u novim okolnostima nije špijuniranje u pravnom smislu, ali VI može da spoji milione fragmenata iz podataka koje kupuje naveliko u detaljne profile građana, što mu dođe na isto.
Istog dana kad je „Antropik” proglašen neprijateljem, druga velika kompanija koja razvija VI, „Open AI”, objavila je postizanje sporazuma s Pentagonom, uz iste nominalne zabrane primene platformi. Sam Altman, izvršni direktor „Open AI”, navodno je time hteo da „deeskalira” situaciju pa je zatražio da isti uslovi budu ponuđeni svima u industriji, uključujući i „Antropik”, što je izazvalo oštre reakcije. „Antropik” je tražio eksplicitne zabrane u tekstu ugovora sa Pentagonom, dok je „Open AI” prihvatio oslanjanje na važeće zakone kao primarnu zaštitu i pored normativne sive zone. 
Kada su u pitanju nacionalni interesi s jedne i nezamislive sume novca s druge strane, mogućnost zloupotrebe tumačenja postojećih zakona koji ne obuhvataju nove okolnosti stvorene primenom VI, ne sme se zanemariti. Kritičari Altmanovog postupka odmah su ukazali da su isti zakoni na koje se sada oslanja „Open AI” legitimisali masovni nadzor obelodanjen u Snoudenovim dokumentima. Altman je sam priznao da je ugovor „Open AI” s Pentagonom „definitivno ubrzan” i da „optika ne izgleda dobro”. 
U ovakvim situacijama se vidi moć slobodnih američkih građana i tržišta. Lojalnost brendovima, ali i mogućnost reakcije potrošača na zloupotrebe kompanija u Americi su normalna stvar. „Spotifajeva” kampanja „napustite GPT” (platformu „Open AI”), lansirana na društvenim mrežama kao reakcija na odluku „Open AI”, postigla je ogromne efekte. Zaposleni u „Open AI” i „Guglu”, koji za sada nema sličan ugovor s Pentagonom, pozivali su u prvoj nedelji marta 2026. godine rukovodstvo svojih kompanija da javno stanu uz „Antropik”. Njegov model VI zbog reakcije potrošača na samovolju Trampove administracije u tom periodu prešao je broj od 20 miliona aktivnih korisnika mesečno, a kompanija procenjena na 61 milijardu dolara. Dok Tramp i Pentagon pokušavaju da unište „Antropik”, potrošači koji dele principijelne stavove kompanije glasali su novčanikom i pobedili. 
Ipak i dalje ostaje otvoreno pitanje ko kontroliše VI. Senator Ron Vajden je u martu ove godine rezignirano konstatovao: „Kongres ne želi da reguliše ono što ne razume, a industrija to savršeno zna”. Tramp odavno arbitrarno etiketira IT kompanije i njihove vlasnike koji raspolažu trilionima dolara. Ne može se isključiti mogućnost da stvarna političko-finansijska podrška Trampu nekih IT milijardera ili oštra kritika i upornost drugih, i pored striktnih pravila javnih nabavki, ne utiču na odluke o ugovorima vrednim stotine miliona dolara s njegovom administracijom. 
Pored nerazumevanja materije i ta sumnja možda stvara strah i uzdržanost aktuelne američke zakonodavne vlasti. Tramp, koji Irancima kaže da „sada uzmu vladu u svoje ruke”, a da istovremeno „ostanu kod kuće zbog napada”, da je rat u Iranu „tek počeo” istovremeno procenjujući da je „skoro završen”, u ovom slučaju vrlo je dosledan. 
Pitanje ko kontroliše primenu VI nije akademsko. Dokle god ga zainteresovani u industriji i administracijama ne nametnu svojim zakonodavcima, odluke se mogu donositi bez demokratskog nadzora i saglasnosti birača. Ko će sve odgovarati ako one budu imale fatalne posledice?

*Politički analitičar

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista