Вештачка интелигенција у Америци надзире рат и мир

Знате ли онај хладноратовски о свемирском програму СССР-а кад керуши Лајки и њеном колеги космонауту стигне инструкција: „Митке, не дирај дугмићи, нахрани кучићи”? Крај вица. Неколико деценија касније, у ситуацији сличној Лајкиној нашао се модел вештачке интелигенције (ВИ) компаније „Антропик”. Трампова администрација, баш као СССР некада, сматра да оружје са ВИ (аутономно оружје) сме да доноси коначне одлуке у операцијама. „Антропик”, компанија чије моделе ВИ Пентагон већ користи у оружаним сукобима, сматра да неки Митке, а не нова Лајка, мора последњи да стисне дугме којим се ракета лансира да убије непријатеља. Чак и за мене, самопроглашену плавушу у геополитици, за коју је вештачка интелигенција оксиморон, такав став се подразумева. Неко мора да сноси одговорност за грешке и пропусте, које у случају аутономног оружја могу да имају фаталне последице. 
Оно може само да одлучи да убије, али која је сврха стрпати га у затвор ако побије цивиле. Ту је квака због које букти сукоб између „Антропика” и Пентагона. Некако у исто време компанија „Блок” власника Џека Дорсија, бившег власника „Твитера” и још једног билијардера америчке ИТ индустрије, најавила је да ће отпустити четири хиљаде радника, што је четрдесет одсто сада ангажованих. Дорси је недавно оценио да је употреба ВИ „фундаментално променила начин функционисања компанија”. Акције „Блока” одмах су нагло су скочиле, што доста говори о све извеснијем тренду. 
Нашу јавност много више занимају процене који ће профили запослених постати вишкови, него то што због употребе вештачке интелигенције у рату могу да страдају цивили, па ће се бар овде, и због наших посебних околности, пратити развој дебате ко контролише ВИ. Стотине цивила убијено је током НАТО бомбардовања Србије, предвођеног Американцима. Недавно је у Ирану, у све је извесније америчком нападу, побијено стотину девојчица. Због њих, њихових породица и свих других колатералних жртава и невиних жртава у будућности, а биће их нажалост још, питање контроле употребе аутономног оружја постаје цивилизацијско. 
У САД се дебата о томе, бар у одређеним круговима, увелико захуктала. Њој је посвећена и нова епизода једног од најслушанијих америчких подкаста, „Езра Клајн шоу” „Њујорк тајмса”, у којој је гост био Ден Бал, бивши виши саветник за вештачку интелигенцију у Трамповој првој администрацији, човек који је писао амерички Акциони план за ВИ. Повод је био споменути тренутни сукоб „Антропика” са Пентагоном. Први споразум с Пентагоном потписали су 2024. године, за време Бајденове администрације. Уговор је допуштао коришћење „клода” (једног од „Антропикових” модела) у поверљивим окружењима, на пример за анализу обавештајних података, подршку војним операцијама у реалном времену, али уз две експлицитне „Антропикове” забране: употребе у масовном надзору грађана и аутономном оружју без људске контроле. Трампова администрација продужила је уговор у лето 2025. године, под истим условима. Преломни тренутак преговора дешава се у јесен 2025, када на високу функцију у Пентагону долази Емил Мајкл, задужен за истраживање и развој. Мајкл сматра да приватна компанија генерално не сме да намеће услове војсци. На финалном састанку, одржаном крајем јануара 2026. године, Мајкл тражи од Дарија Амодеија, извршног директора „Антропика”, брисање клаузуле која Пентагону забрањује да користи Клода за анализу комерцијално доступних података о америчким грађанима. Клаузула о забрани употребе аутономног оружја без људске контроле се не спомиње, што указује да је Пентагон у пракси већ сматрао да је одлука о употребу аутономног оружја његов прерогатив. Амодеи одбија захтев и уговор од 200 милиона долара пропада. Крајем фебруара ове године, скоро истовремено с нападом на Иран, Пентагон проглашава „Антропик” „ризиком у ланцу снабдевања”, забрањује сваком војном извођачу, добављачу или партнеру било какву комерцијалну сарадњу и налаже свим савезним агенцијама да одмах престану да користе технологије „Антропика”. 
Квака је у томе што компаније које емитују рекламе на телефонима и лаптоповима годинама прикупљају прецизне податке о локацији и понашању корисника и продају их и владиним агенцијама. „Антропик” упозорава да за коришћење ВИ у анализи тих података, због нових могућности, мора постојати јасан нормативни оквир. Пентагон сматра да приватна компанија нема право да сама тумачи шта је закон. Могућност надзора грађана у новим околностима није шпијунирање у правном смислу, али ВИ може да споји милионе фрагмената из података које купује навелико у детаљне профиле грађана, што му дође на исто.
Истог дана кад је „Антропик” проглашен непријатељем, друга велика компанија која развија ВИ, „Опен АИ”, објавила је постизање споразума с Пентагоном, уз исте номиналне забране примене платформи. Сам Алтман, извршни директор „Опен АИ”, наводно је тиме хтео да „деескалира” ситуацију па је затражио да исти услови буду понуђени свима у индустрији, укључујући и „Антропик”, што је изазвало оштре реакције. „Антропик” је тражио експлицитне забране у тексту уговора са Пентагоном, док је „Опен АИ” прихватио ослањање на важеће законе као примарну заштиту и поред нормативне сиве зоне. 
Када су у питању национални интереси с једне и незамисливе суме новца с друге стране, могућност злоупотребе тумачења постојећих закона који не обухватају нове околности створене применом ВИ, не сме се занемарити. Критичари Алтмановог поступка одмах су указали да су исти закони на које се сада ослања „Опен АИ” легитимисали масовни надзор обелодањен у Сноуденовим документима. Алтман је сам признао да је уговор „Опен АИ” с Пентагоном „дефинитивно убрзан” и да „оптика не изгледа добро”. 
У оваквим ситуацијама се види моћ слободних америчких грађана и тржишта. Лојалност брендовима, али и могућност реакције потрошача на злоупотребе компанија у Америци су нормална ствар. „Спотифајева” кампања „напустите ГПТ” (платформу „Опен АИ”), лансирана на друштвеним мрежама као реакција на одлуку „Опен АИ”, постигла је огромне ефекте. Запослени у „Опен АИ” и „Гуглу”, који за сада нема сличан уговор с Пентагоном, позивали су у првој недељи марта 2026. године руководство својих компанија да јавно стану уз „Антропик”. Његов модел ВИ због реакције потрошача на самовољу Трампове администрације у том периоду прешао је број од 20 милиона активних корисника месечно, а компанија процењена на 61 милијарду долара. Док Трамп и Пентагон покушавају да униште „Антропик”, потрошачи који деле принципијелне ставове компаније гласали су новчаником и победили. 
Ипак и даље остаје отворено питање ко контролише ВИ. Сенатор Рон Вајден је у марту ове године резигнирано констатовао: „Конгрес не жели да регулише оно што не разуме, а индустрија то савршено зна”. Трамп одавно арбитрарно етикетира ИТ компаније и њихове власнике који располажу трилионима долара. Не може се искључити могућност да стварна политичко-финансијска подршка Трампу неких ИТ милијардера или оштра критика и упорност других, и поред стриктних правила јавних набавки, не утичу на одлуке о уговорима вредним стотине милиона долара с његовом администрацијом. 
Поред неразумевања материје и та сумња можда ствара страх и уздржаност актуелне америчке законодавне власти. Трамп, који Иранцима каже да „сада узму владу у своје руке”, а да истовремено „остану код куће због напада”, да је рат у Ирану „тек почео” истовремено процењујући да је „скоро завршен”, у овом случају врло је доследан. 
Питање ко контролише примену ВИ није академско. Докле год га заинтересовани у индустрији и администрацијама не наметну својим законодавцима, одлуке се могу доносити без демократског надзора и сагласности бирача. Ко ће све одговарати ако оне буду имале фаталне последице?

*Политички аналитичар

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа