Kušner: Groteskno i odvratno

Specijalno za „Politiku”
Pariz, 4. februara – „Groteskno i odvratno!”, tako je šef diplomatije Bernar Kušner prokomentarisao knjigu Pjera Peana „Svet prema K.”, koja se danas pojavila u francuskim knjižarama.

Kušner, koji je izbijanje skandala dočekao u Vašingtonu, na prvom sastanku sa Hilari Klinton u svojstvu šefova diplomatija, odbacio je optužbe za sukob interesa koji mu se pripisuje u njegovim misijama u Africi, nalazeći utočište u protivnapadu na one koji su „ljubomorni na njegovu karijeru”.

„U nekim krugovima ne vole uspeh. Svakako ne moj, uspeh čoveka koji je ostao popularan, van vlade kao i u vladi, bilo da je levičarska ili desničarska”, oglasio se u intervjuu koji danas objavljuje nedeljnik „Nuvel observater”.

„Neki me mrze. Ko su oni? Svakako oni koji su nostalgični za tridesetim i četrdesetim godinama, oni od juče, i oni koji danas ponovo ispisuju istoriju genocida nad plemenom Tutsi u Ruandi”, uzvraća Kušner na kritike o njegovoj ulozi u sukobima u Ruandi, Burmi i bivšoj Jugoslaviji.

Sa istom žestinom odbacuje i izraz „anglosaksonski kosmopolita”,kojim ga opisuje autor, isto kao i još jednog propovednika „medijskog humanitarizma”, Bernar-Anrija Levija.

Pean im zamera što iskazuju „mržnju” prema francuskom političkom nasleđu, prezirući „nacionalnu nezavisnost u ime anglosaksonskog kosmopolitizma, (ideologije) ljudskih prava i osnova ideologije (američkog) neokonzervatizma (…)”.

Varirajući komentar šefa diplomatije, B. A. L., kako Levija popularno zovu u Francuskoj, izjavio je da je knjiga „odvratna i patetična”.

„Ko su ti nikogovići koji se obrušavaju na nekoga ko je čitav život proveo zalažući se”, besneo je preko talasa radija „Frans-enfo”.

„Kristin Okran (Kušnerova nevenčana žena, na čelu više medija) pretvorena u domaćicu, Bernar Kušner inkarnacija anti-Francuske!”, ciktao je B. A. L., dodajući u lirskom zanosu:

„Dosta je ovih malih procesa i malih svinjarija, tih patuljaka poput Pjera Peana koji skakuću po ramenima nekog ko je nešto napravio od svog života i pokušavaju da izvuku korist”.

Najveća podrška Kušneru došla je ne iz redova levice čiji je barjak nosio tokom 40 godina, već iz redova desnice, u čijoj vladi se našao prihvativši bez previše nesanice ponudu Nikole Sarkozija da postane šef diplomatije, u čemu je video logičan nastavak svoje briljantne karijere.

Generalni sekretar Sarkozijeve Unije za narodni pokret Gzavije Bertran, jedan od najodanijih predsednikovih ljudi, izjavio je da nije čitao knjigu, ali da oseća „duh osvete”.

„Vidim da su socijalisti rešili da izmire račune sa Bernarom Kušnerom”, rekao je Bertran, nalazeći objašnjenje u tome što je ministar spoljnih poslova „najpopularniji socijalista”.

Oglasio se i premijer Fransoa Fijon koji je u saopštenju za javnost istakao da ima „poverenja” i da gaji „poštovanje” prema svom ministru, ocenjujući da „ništa ne opravdava da reputacija jednog čoveka bude gažena na ovaj način na osnovu prostih optužbi”.

Socijalisti su uzvratili drugim tonom.

Najoštriji među njima, Arno Montebur, izjavio je da mu se čini „problematičnim da jedan ministar prima novac od šefova afričkih država čija je reputacija sumnjiva na planu ljudskih prava. Ako Bernar Kušner još uvek ima časti, trebalo bi da na kraju da ozbiljne odgovore” na optužbe iz knjige, u kojoj mu se pripisuje da je privatno savetovao afričke lidere u pitanjima zdravstva primajući od njih velike sume novca, dok je u isto vreme predvodio državnu komisiju za saradnju između Francuske i ovih zemalja u istom domenu.

Najveći broj poslanika svih političkih boja traži da se „francuski doktor”, koga su do juče Francuzi smatrali „najboljim među nama”, izjasni o ovim ozbiljnim optužbama pred skupštinom i komisijom ministarstva spoljnih poslova.

Utoliko pre što sedamdesetogodišnji Pean ima reputaciju autora koji je zaslužan za otkrivanje nekih od najvećih političkih afera sa državnog vrha. Njegove knjige su pomogle da se rasvetle mnoge tamne strane javnih ličnosti, poput predsednika Valeri-Žiskara d’Estena, koji je primio dijamante od centralnoafričkog diktatora Bokase, i Fransoa Miterana i njegove kolaboracionističke prošlosti pre nego što se priključio Pokretu otpora.