Кушнер: Гротескно и одвратно

Специјално за „Политику”
Париз, 4. фебруара – „Гротескно и одвратно!”, тако је шеф дипломатије Бернар Кушнер прокоментарисао књигу Пјера Пеана „Свет према К.”, која се данас појавила у француским књижарама.

Кушнер, који је избијање скандала дочекао у Вашингтону, на првом састанку са Хилари Клинтон у својству шефова дипломатија, одбацио је оптужбе за сукоб интереса који му се приписује у његовим мисијама у Африци, налазећи уточиште у противнападу на оне који су „љубоморни на његову каријеру”.

„У неким круговима не воле успех. Свакако не мој, успех човека који је остао популаран, ван владе као и у влади, било да је левичарска или десничарска”, огласио се у интервјуу који данас објављује недељник „Нувел обсерватер”.

„Неки ме мрзе. Ко су они? Свакако они који су носталгични за тридесетим и четрдесетим годинама, они од јуче, и они који данас поново исписују историју геноцида над племеном Тутси у Руанди”, узвраћа Кушнер на критике о његовој улози у сукобима у Руанди, Бурми и бившој Југославији.

Са истом жестином одбацује и израз „англосаксонски космополита”,којим га описује аутор, исто као и још једног проповедника „медијског хуманитаризма”, Бернар-Анрија Левија.

Пеан им замера што исказују „мржњу” према француском политичком наслеђу, презирући „националну независност у име англосаксонског космополитизма, (идеологије) људских права и основа идеологије (америчког) неоконзерватизма (…)”.

Варирајући коментар шефа дипломатије, Б. А. Л., како Левија популарно зову у Француској, изјавио је да је књига „одвратна и патетична”.

„Ко су ти никоговићи који се обрушавају на некога ко је читав живот провео залажући се”, беснео је преко таласа радија „Франс-енфо”.

„Кристин Окран (Кушнерова невенчана жена, на челу више медија) претворена у домаћицу, Бернар Кушнер инкарнација анти-Француске!”, циктао је Б. А. Л., додајући у лирском заносу:

„Доста је ових малих процеса и малих свињарија, тих патуљака попут Пјера Пеана који скакућу по раменима неког ко је нешто направио од свог живота и покушавају да извуку корист”.

Највећа подршка Кушнеру дошла је не из редова левице чији је барјак носио током 40 година, већ из редова деснице, у чијој влади се нашао прихвативши без превише несанице понуду Николе Саркозија да постане шеф дипломатије, у чему је видео логичан наставак своје бриљантне каријере.

Генерални секретар Саркозијеве Уније за народни покрет Гзавије Бертран, један од најоданијих председникових људи, изјавио је да није читао књигу, али да осећа „дух освете”.

„Видим да су социјалисти решили да измире рачуне са Бернаром Кушнером”, рекао је Бертран, налазећи објашњење у томе што је министар спољних послова „најпопуларнији социјалиста”.

Огласио се и премијер Франсоа Фијон који је у саопштењу за јавност истакао да има „поверења” и да гаји „поштовање” према свом министру, оцењујући да „ништа не оправдава да репутација једног човека буде гажена на овај начин на основу простих оптужби”.

Социјалисти су узвратили другим тоном.

Најоштрији међу њима, Арно Монтебур, изјавио је да му се чини „проблематичним да један министар прима новац од шефова афричких држава чија је репутација сумњива на плану људских права. Ако Бернар Кушнер још увек има части, требало би да на крају да озбиљне одговоре” на оптужбе из књиге, у којој му се приписује да је приватно саветовао афричке лидере у питањима здравства примајући од њих велике суме новца, док је у исто време предводио државну комисију за сарадњу између Француске и ових земаља у истом домену.

Највећи број посланика свих политичких боја тражи да се „француски доктор”, кога су до јуче Французи сматрали „најбољим међу нама”, изјасни о овим озбиљним оптужбама пред скупштином и комисијом министарства спољних послова.

Утолико пре што седамдесетогодишњи Пеан има репутацију аутора који је заслужан за откривање неких од највећих политичких афера са државног врха. Његове књиге су помогле да се расветле многе тамне стране јавних личности, попут председника Валери-Жискара д’Естена, који је примио дијаманте од централноафричког диктатора Бокасе, и Франсоа Митерана и његове колаборационистичке прошлости пре него што се прикључио Покрету отпора.