Preživeo pucanje „bombe u stomaku”

Za šezdeset sedmogodišnjeg B. M. iz Smedereva beogradski lekari kažu da je imao neverovatno mnogo sreće: na Kliniku za vaskularnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije stigao je s trbušnom aneurizmom koja je pukla, hitno je operisan novom metodom i uspešno se oporavlja.

– Pravo je čudo da je čovek preživeo, jer najčešće se ruptura odnosno pucanje trbušne aorte završi smrtnim ishodom ako se pomoć ne ukaže u roku od nekoliko sati. To ovaj slučaj čini ekskluzivnim. Pacijent je kod nas stigao pošto je aneurizma, prošireni glavni krvni sud u trbuhu, već bila pukla, a mi smo se prvi put odlučili da u takvoj situaciji krenemo u operaciju kroz samo jedan rez na preponi, endovaskularnom metodom – objašnjava profesor dr Lazar Davidović, vaskularni hirurg i direktor Klinike.

Da priča bude komplikovanija pobrinula se i sudbina: pacijent iz Smedereva boluje od idiopatske trombocitopenije, zbog koje je sklon krvarenju. Lekari su ubacili veštački krvni sud, kojim su zatvorili mesto gde je aorta pukla i zaustavili dalje krvarenje.

– Klasičnu operaciju, kakvu primenjujemo u stanjima posle pucanja aneurizme, morali smo da odbacimo, jer bi se sigurno završila smrtnim ishodom zbog retkog oboljenja od kojeg boluje pacijent. Kod pomenute bolesti i najmanji rez na koži može da bude fatalan zbog malog broja trombocita i nemogućnosti da se krv zgrušava. Naš tim je prošle nedelje u Institutu za kardiovaskularne bolesti KCS izveo operacijuendovaskularnom metodom prvi put kod nekoga kod koga je aneurizma već pukla. Ovu novu metodu do sada smo koristili za proširenje glavnog krvnog suda u trbuhu ili grudnom košu bez otvaranja ovih šupljina, plasiranjem specijalnih veštačkih krvnih sudova (stent graftova) kroz butnu arteriju. Ovakav način lečenja nosi sa sobom znatno manji rizik kada su u pitanju stari i teški bolesnici, ali ima i svojih ograničenja, na primer u visokoj ceni koštanja – kažedr Davidović

Ovu složenu intervenciju, koja zahteva multidisciplinarni pristup, uz dr Davidovića radili su vaskularni hirurzi, dr Igor Končar i dr Nikola Ilić, interventni radiolozi dr Momčilo Čolić idr Vladimir Cvetić, anesteziolog dr Milica Vještica, transfuziolog dr Nebojša Savić i radiolozi dr Nemanja Menković i dr Maja Vučković.

Dr Davidović kaže da su hirurzi u Srbiji najiskusniji u svetu kada treba da urade klasičnu operaciju pucanja trbušne aneurizme, što nam ne služi na čast, jer u svim drugim zemljama ovo oboljenje se otkriva mnogo ranije, pre nego što aneurizma pukne.

– Klinika za vaskularnu hirurgiju u KCS u ovom momentu ima najveću seriju bolesnika sa više od 800 operisanih zbog pucanja trbušne aorte – navodi dr Davidović.

Proširenje glavnog krvnog suda u trbuhu ili aneurizma abdominalne aorte je podmuklo oboljenje koje nastaje kao posledica postepenog slabljenja aortnog zida. Laici je nazivaju „bombom u stomaku”, jer se nikada ne zna kada će doći do pucanja, a sve bi se moglo otkriti na vreme redovnim ultrazvučnim pregledima. Aneurizme se češće javljaju kod muškaraca, starijih od 65 godina i to kod onih koji već imaju neki problem sa srcem, pritiskom ili krvnim sudovima. Prirodni tok ove bolesti je nezaustavljiv. Lekari objašnjavaju da postepeno, progresivno širenje obolelog krvnog suda dovodi do istanjenja zida i na kraju do njegovog pucanja (rupture), što zahteva hitnu operaciju. Čak i kad se operacija uradi uspešno, stopa preživljavanja je samo 60 odsto. Jedino pravo rešenje je rano otkrivanje i hirurško lečenje pre nego dođe do komplikacija, jer je tada stopa smrtnosti manja od pet procenata.

Lekari upozoravaju da su ljudi sa obolelim krvnim sudovima sve mlađi i da je među obolelima sve više žena, a pri tome podsećaju da svaki dom zdravlja radi ultrazvučne preglede, kojima se može proveriti stanje svih krvnih sudova: vrata, ruku, nogu, stomaka…

– Najčešći uzrok smrti kod žena prošle godine u Srbiji bio je moždani udar, a on se takođe može sprečiti blagovremenom operacijom karotidnih arterija. Tokom prošle godine na Klinici za vaskularnu hirurgiju urađeno je 1700 operacija na krvnim sudovima „od glave do pete”. Od toga 500 je bilo na aorti, a 600 na karotidnim arterijama. Izuzetno je važno uvođenje novih tehnologija čime se pruža veća šansa za lečenje rizičnih bolesnika. Ministarstvo zdravlja i Republički zavod za osiguranje prihvatili su naše sugestije i obezbedili nam uslove i novac za uvođenje novih procedura. U slučaju da odmah po završetku fakulteta počne da radi i uči, stručnjaka za kardiovaskularnu hirurgiju dobijamo tek za osam godina – ističe dr Davidović.