Преживео пуцање „бомбе у стомаку”

За шездесет седмогодишњег Б. М. из Смедерева београдски лекари кажу да је имао невероватно много среће: на Клинику за васкуларну хирургију Клиничког центра Србије стигао је с трбушном анеуризмом која је пукла, хитно је оперисан новом методом и успешно се опоравља.

– Право је чудо да је човек преживео, јер најчешће се руптура односно пуцање трбушне аорте заврши смртним исходом ако се помоћ не укаже у року од неколико сати. То овај случај чини ексклузивним. Пацијент је код нас стигао пошто је анеуризма, проширени главни крвни суд у трбуху, већ била пукла, а ми смо се први пут одлучили да у таквој ситуацији кренемо у операцију кроз само један рез на препони, ендоваскуларном методом – објашњава професор др Лазар Давидовић, васкуларни хирург и директор Клинике.

Да прича буде компликованија побринула се и судбина: пацијент из Смедерева болује од идиопатске тромбоцитопеније, због које је склон крварењу. Лекари су убацили вештачки крвни суд, којим су затворили место где је аорта пукла и зауставили даље крварење.

– Класичну операцију, какву примењујемо у стањима после пуцања анеуризме, морали смо да одбацимо, јер би се сигурно завршила смртним исходом због ретког обољења од којег болује пацијент. Код поменуте болести и најмањи рез на кожи може да буде фаталан због малог броја тромбоцита и немогућности да се крв згрушава. Наш тим је прошле недеље у Институту за кардиоваскуларне болести КЦС извео операцијуендоваскуларном методом први пут код некога код кога је анеуризма већ пукла. Ову нову методу до сада смо користили за проширење главног крвног суда у трбуху или грудном кошу без отварања ових шупљина, пласирањем специјалних вештачких крвних судова (стент графтова) кроз бутну артерију. Овакав начин лечења носи са собом знатно мањи ризик када су у питању стари и тешки болесници, али има и својих ограничења, на пример у високој цени коштања – кажедр Давидовић

Ову сложену интервенцију, која захтева мултидисциплинарни приступ, уз др Давидовића радили су васкуларни хирурзи, др Игор Кончар и др Никола Илић, интервентни радиолози др Момчило Чолић идр Владимир Цветић, анестезиолог др Милица Вјештица, трансфузиолог др Небојша Савић и радиолози др Немања Менковић и др Маја Вучковић.

Др Давидовић каже да су хирурзи у Србији најискуснији у свету када треба да ураде класичну операцију пуцања трбушне анеуризме, што нам не служи на част, јер у свим другим земљама ово обољење се открива много раније, пре него што анеуризма пукне.

– Клиника за васкуларну хирургију у КЦС у овом моменту има највећу серију болесника са више од 800 оперисаних због пуцања трбушне аорте – наводи др Давидовић.

Проширење главног крвног суда у трбуху или анеуризма абдоминалне аорте је подмукло обољење које настаје као последица постепеног слабљења аортног зида. Лаици је називају „бомбом у стомаку”, јер се никада не зна када ће доћи до пуцања, а све би се могло открити на време редовним ултразвучним прегледима. Анеуризме се чешће јављају код мушкараца, старијих од 65 година и то код оних који већ имају неки проблем са срцем, притиском или крвним судовима. Природни ток ове болести је незаустављив. Лекари објашњавају да постепено, прогресивно ширење оболелог крвног суда доводи до истањења зида и на крају до његовог пуцања (руптуре), што захтева хитну операцију. Чак и кад се операција уради успешно, стопа преживљавања је само 60 одсто. Једино право решење је рано откривање и хируршко лечење пре него дође до компликација, јер је тада стопа смртности мања од пет процената.

Лекари упозоравају да су људи са оболелим крвним судовима све млађи и да је међу оболелима све више жена, а при томе подсећају да сваки дом здравља ради ултразвучне прегледе, којима се може проверити стање свих крвних судова: врата, руку, ногу, стомака…

– Најчешћи узрок смрти код жена прошле године у Србији био је мождани удар, а он се такође може спречити благовременом операцијом каротидних артерија. Током прошле године на Клиници за васкуларну хирургију урађено је 1700 операција на крвним судовима „од главе до пете”. Од тога 500 је било на аорти, а 600 на каротидним артеријама. Изузетно је важно увођење нових технологија чиме се пружа већа шанса за лечење ризичних болесника. Министарство здравља и Републички завод за осигурање прихватили су наше сугестије и обезбедили нам услове и новац за увођење нових процедура. У случају да одмах по завршетку факултета почне да ради и учи, стручњака за кардиоваскуларну хирургију добијамо тек за осам година – истиче др Давидовић.