U savremenom ratu između Sjedinjenih Država, Izraela i Irana, više nije lako razlikovati stvarnost od iluzije. Na društvenim mrežama svakodnevno se pojavljuju video‑snimci koji prikazuju navodne raketne udare, obaranje aviona i vojne sukobe, ali sve češće se ispostavlja da su ti snimci kreirani pomoću video‑igara, AI tehnologija ili starijih arhiva i potom predstavljeni kao autentične ratne scene.

Granica između stvarnog i lažnog gotovo da je nestala, a običnom posmatraču postaje gotovo nemoguće da razlikuje šta je istina, a šta laž.

Jedan od najviralnijih primera je video koji je dosegao 70 miliona pregleda, navodno prikazujući iransku raketu kako obara američki borbeni avion. Analize stručnjaka, uključujući one iz BBC Verify, odeljenja unutar BBC‑ja koje se bavi proverom činjenica i razotkrivanjem dezinformacija, jasno su pokazale da ovaj snimak nije zabeležen u stvarnom sukobu, već potiče iz popularne video‑igre ili simulatora leta. Iako video izgleda realno, detaljna forenzička analiza otkriva da su scenografija, svetlosni efekti i kretanje objekata karakteristični za digitalno generisan sadržaj, a ne za ratne zone.

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by BBC News (@bbcnews)

Lažna interpretacija

Ovaj primer nije izolovan. Tokom poslednjih nedelja, društvene mreže su preplavljene snimcima koji kombinuju AI generisane scene, gameplay motive iz vojnih simulacija i pogrešno predstavljene arhivske materijale. Viralni video‑zapisi koji navodno dokumentuju aktuelne događaje, često nemaju veze sa realnim sukobom, a njihove dramatične i spektakularne scene služe samo da privuku pažnju i šire dezinformacije.

Problem dodatno komplikuje činjenica da i autentični snimci iz ratnih zona, ponekad, bivaju pogrešno interpretirani ili izvađeni iz konteksta.

Fotografije ljudi koji beže iz pogođenih oblasti, snimci dimnih stubova ili razaranja često se predstavljaju na senzacionalistički način, što može da stvori lažan utisak o trenutnim dešavanjima. Tako, i realni događaji mogu da budu prikazani na način koji obmanjuje publiku, čak i kada su tehnički autentični.

Tehnološki napredak dodatno komplikuje situaciju. AI alati danas mogu da generišu video‑snimke koji ne mogu da se razlikuju od stvarnih, a algoritmi društvenih mreža nagrađuju sadržaj koji izaziva emotivnu reakciju, što dovodi do brze viralnosti neproverenih materijala. Čak i profesionalni sistemi za proveru činjenica ponekad pogreše, pogotovo kada se radi o složenim vizuelnim prikazima ili kombinaciji arhivskog i AI materijala.

Ipak, to ne znači da sve informacije o sukobu nisu verodostojne. Postoji mnoštvo potvrđenih izveštaja, svedočanstava novinara na terenu i izjava očevidaca koji daju realnu sliku događaja. Međutim, u eri kada granica između stvarnog i digitalno generisanog sadržaja gotovo da ne postoji, oprez, kritičko razmišljanje i oslanjanje na proverene medijske izvore postali su ključni za razumevanje istine.