Subotički pionir organske poljoprivrede

Subotica – Sredinom osamdesetih godina prošlog veka, Ivan Perčić je na planini Rudnik, u ataru sela Majdan, odnegovao parcelu mente, svoj prvi zasad organskog bilja. Od tada Ivan, inače po obrazovanju diplomirani filozof, gaji i prerađuje organsko i samoniklo bilje.

Pre tačno 20 godina u naselju Hajdukovo, nadomak Subotice, formirao je preduzeće „Suncokret”, a „srce” proizvodnog procesa je bila 120 godina stara nemačka presa za hladno ceđenje ulja. Perčić kaže da svojim najvećim uspehom smatra to što je uopšte opstao, uprkos svim političkim, društvenim i ekonomskim turbulencijama koje su uticale na njegovo poslovanje. I dok je u svetu u istom razdoblju proizvodnja organske hrane beležila stalan godišnji rast od preko 20 odsto, „Suncokret” je poslovao na ivici profitabilnosti.

Ipak, danas zapošljava 15 radnika, a u sezoni sakupljanja plodova, od ovog preduzeća živi između 100 i 200 porodica. Preduzeće je razvilo proizvodnju i preradu hladno ceđenih ulja od suncokretovog, bundevinog i lanenog semena, zatim namaze od bundevinog i suncokretovog semena, a poseban deo čini proizvodnja sokova i prerada semena nara i grožđa, koje ima brojna blagotvorna svojstva. Započinjući proizvodnju kapsula od semena nara, sirćeta i soka od ovog voća, „Suncokret” je napravio pionirski korak na polju izdvajanja lekovitih svojstava te biljke, na koju savremena organska proizvodnja sve više obraća pažnju. Upravo zato, namazi, sok, sirće i ekstrakt iz semena nara i grožđa, koji izlaze iz Perčićevih pogona, imaju kupce na tržištima Velike Britanije, Nemačke, Belgije, Hrvatske i Mađarske, gde plasira oko 20 odsto od ukupno 30 tona prerađenih plodova. „Suncokretov” namaz od bundevinog semena je 2006. dobio nagradu kao najbolji novi organski proizvod u Engleskoj.

Preduzeće ima sertifikate HASAP, nemački sertifikat BCS za organske proizvode, a na svakom proizvodu stoji naznaka „Proizvedeno u Srbiji”. Uprkos tome, kako Perčić naglašava, država ne samo da ne daje stimulacije za izvoz organskih namirnica, već, ističe, nema ni jasne državne strategije na ovom polju.

– Organska poljoprivreda počiva na entuzijazmu onih koji se njome bave. I dok se na svetskom tržištu beleži kontinuirani rast i proizvodnje i tražnje, kod nas na dva miliona hektara vojvođanskih oranica ima gotovo zanemarljivih 500 hektara pod organskim zasadima. Ono što moja firma proizvodi predstavlja tek pet odsto tražnje, posebno na stranom tržištu, ali ovde nema sirovina za povećanje proizvodnje – ističe za naš list Perčić, naglašavajući da je prinuđen da, umesto da na našem podneblju ubira zdrave plodove, organske namirnice uvozi iz – Kine.

Aleksandra Isakov

-----------------------------------------------------------

Paralelni organski svet

Poslednjih šest godina, „Suncokret” je sa svojim proizvodima redovno prisutan na „Biofahu”, najvećem svetskom sajmu organske poljoprivrede koji se dve decenije organizuje u Nirnbergu. U tome mu pomažu Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) i vojvođanski Sekretarijat za privredu.

– Voleo bih kada bi neko od naših zvaničnika posetio ovaj sajam koji je veoma značajan zbog poslovnih kontakata, ali i zbog uvida u nove tehnologije i znanja u ovoj oblasti. Ali, to je sajam gde je moguće videti da zdrav život ne počiva samo na organskoj poljoprivredi, već da je to paralelni svet gde se vidi da sve ono što nas okružuje – garderoba, nameštaj, šminka, boje, lakovi, lepkovi – može biti proizvedeno na organski način – kaže Ivan Perčić.