Суботички пионир органске пољопривреде

Суботица – Средином осамдесетих година прошлог века, Иван Перчић је на планини Рудник, у атару села Мајдан, однеговао парцелу менте, свој први засад органског биља. Од тада Иван, иначе по образовању дипломирани филозоф, гаји и прерађује органско и самоникло биље.

Пре тачно 20 година у насељу Хајдуково, надомак Суботице, формирао је предузеће „Сунцокрет”, а „срце” производног процеса је била 120 година стара немачка преса за хладно цеђење уља. Перчић каже да својим највећим успехом сматра то што је уопште опстао, упркос свим политичким, друштвеним и економским турбуленцијама које су утицале на његово пословање. И док је у свету у истом раздобљу производња органске хране бележила сталан годишњи раст од преко 20 одсто, „Сунцокрет” је пословао на ивици профитабилности.

Ипак, данас запошљава 15 радника, а у сезони сакупљања плодова, од овог предузећа живи између 100 и 200 породица. Предузеће је развило производњу и прераду хладно цеђених уља од сунцокретовог, бундевиног и ланеног семена, затим намазе од бундевиног и сунцокретовог семена, а посебан део чини производња сокова и прерада семена нара и грожђа, које има бројна благотворна својства. Започињући производњу капсула од семена нара, сирћета и сока од овог воћа, „Сунцокрет” је направио пионирски корак на пољу издвајања лековитих својстава те биљке, на коју савремена органска производња све више обраћа пажњу. Управо зато, намази, сок, сирће и екстракт из семена нара и грожђа, који излазе из Перчићевих погона, имају купце на тржиштима Велике Британије, Немачке, Белгије, Хрватске и Мађарске, где пласира око 20 одсто од укупно 30 тона прерађених плодова. „Сунцокретов” намаз од бундевиног семена је 2006. добио награду као најбољи нови органски производ у Енглеској.

Предузеће има сертификате ХАСАП, немачки сертификат БЦС за органске производе, а на сваком производу стоји назнака „Произведено у Србији”. Упркос томе, како Перчић наглашава, држава не само да не даје стимулације за извоз органских намирница, већ, истиче, нема ни јасне државне стратегије на овом пољу.

– Органска пољопривреда почива на ентузијазму оних који се њоме баве. И док се на светском тржишту бележи континуирани раст и производње и тражње, код нас на два милиона хектара војвођанских ораница има готово занемарљивих 500 хектара под органским засадима. Оно што моја фирма производи представља тек пет одсто тражње, посебно на страном тржишту, али овде нема сировина за повећање производње – истиче за наш лист Перчић, наглашавајући да је принуђен да, уместо да на нашем поднебљу убира здраве плодове, органске намирнице увози из – Кине.

Александра Исаков

-----------------------------------------------------------

Паралелни органски свет

Последњих шест година, „Сунцокрет” је са својим производима редовно присутан на „Биофаху”, највећем светском сајму органске пољопривреде који се две деценије организује у Нирнбергу. У томе му помажу Агенција за страна улагања и промоцију извоза (СИЕПА) и војвођански Секретаријат за привреду.

– Волео бих када би неко од наших званичника посетио овај сајам који је веома значајан због пословних контаката, али и због увида у нове технологије и знања у овој области. Али, то је сајам где је могуће видети да здрав живот не почива само на органској пољопривреди, већ да је то паралелни свет где се види да све оно што нас окружује – гардероба, намештај, шминка, боје, лакови, лепкови – може бити произведено на органски начин – каже Иван Перчић.